почетна   |   документи   |   вести нашег брокера   |   школа берзе   |   приступница   |   архива   |   погодности   |   контакт

 

ШКОЛА БЕРЗЕ

Шта је берза.
Почеци, настанак и развој берзе
Берзанско пословање у Србији
Београдска берза данас
Начин фунционисања, учесници и односи

 

УЧЕСНИЦИ

Учесници на финасијском тржишту
Банке и други институционални инвеститори
Инвестициони фондови
Централни регистар ХоВ и Комисија за ХоВ
Брокерско дилерска друштва

 

БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
Берзански посредници
Организација брокерско дилерског друштва
Услуге брокерско дилерског друштва
Рад са клијентима
Етика и одговорност
 

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

Настанак инвестиционих фондова
Врсте инвестиционих фондова
Организација инвестиционих фондова
Портфолио менаџмент
Преглед сектора инвестиционих фондова у Србији и региону


ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Техничка и фундаментална анализа
Берзански индекси
Рацио анализа
ЕПС и П/Е рацио
Други значајни финансијски показатељи

 

НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ ТРГОВАЊА

Налози за трговање
Белеx систем за трговање
Континуирано трговање
Трговање методом преовлађујуће цене
Блок трговање

 

АКЦИЈЕ
Кратак историјат и суштина акционарства
Карактеристике акција
Акцијски капитал
Врсте и класе акција
Вредност акција

 

ОБАВЕЗНИЦЕ
Основне карактеристике обвезница
Врсте обвезница
Принос и ризик
Укратко о цени обвезнице
Обвезнице на Београдској берзи

 

ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Форварди
Фјучерси
Опције
Варанти и права
Свопови

 

МЕРЏЕРИ
Увод
Основни појмови
Циљеви
Офанзивне стратегије
Дефанзивне стратегије

 

ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Појам и особине
Привредни циклуси
Узроци и излечење кризе
Берзански крахови кроз историју
Криза на Београдској берзи
 

СВЕТСКА ТРЖИШТА
САД
Велика Британија
Западна Европа
Азија
Централна и источна Европа

 

ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
Хрватска
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Словенија
 

ИПО
Шта је ИПО?
Карактеристике и предности ИПОа
Процес и методе спровођења
ИПО у региону
ИПО и бесплатна подела акција
 

 

 

ВАРАНТИ И ПРАВА

 

Варанти (warrants) и права (rights), као и опције, дају нека опциона права инвеститорима. Варанти се најчешће емитују заједно са обвезницама и преференцијалним акцијама и омогућују њиховом имаоцу да у одређеном периоду времена купи одређени износ акција, по одређеној цени која је, готово без изузетка, виша од тренутне тржишне цене акције. Они могу бити везани за ове хартије, али су чешће одвојиви, са могућношћу несметаног слободног промета. Иако су варанти веома слични цалл опцијама, основна разлика лежи у чињеници да варанте емитују корпорације, које уједно и гарантују за њих, док код опција то није случај. Такође, рок доспећа варанта најчешће се мери годинама, док се код опција он мери у месецима, а по извршењу варанта, корпорација га повлачи из оптицаја и емитује нову акцију. Дакле, она добија новац, смањује број варанта у оптицају и повећава број своји акција што утиче на њену структуру капитала. О емитовању додатних варанта одлучује само корпорација, па тако може доћи у ситуацију да се извршењем свих варанта њихов број сведе на нулу. Опције се, пак, практично мову неограничено исписивати и много их је лакше емитовати па је крајње теоретски случај да се њихов број у промету сведе на нулу. Ако се то, пак, и деси, то није резултат одлуке компаније чија се акција налази у основи опције. Међутим, иако је варант финансијски инструмент који емитује корпорација и у функцији је њеног прикупљања капитала, и промет њиме утиче на приходе корпорације, као и на њену стурктуру капитала, са аспекта инвеститора он има карактиристике као цалл опција. Варанти се у промету налазе како на берзама, тако и на ванберзанском тржишту и њихове котације се налазе међу котацијама акција на финансијским страницама дневних новина.

Слично варантима, права се, такође, односе на могућност куповине одређених акција по одређеним ценама у одређеном року, али су те цене, по правилу, ниже од тренутних тржишних цена, а рок је најчешће ограничен на две или четири недеље. Права се, по правилу, дају постојећим акционарима, у пропорцији са њиховим досадашњим власништвом над акционарским капиталом, приликом додатне емисије акција компаније. Иако је у Србији честа пракса да се постојећим акционарима понуде акције из нове емисије по нижим ценама, права, као финансијски инструмент и предмет трговања, не постоји. За разлику од нас, трговање ових хартијама на развијеним тржиштима веома је развијено и често се практикује.

 


 

УДРУЖЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И РАНИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМУ СРБИЈА“А.Д., ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“ И СВИХ ГРАЂАНА ВЛАСНИКА АКЦИЈА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“А.Д. И ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“, Београд, ул. Радивоја Кораћа бр. 4
design: www.znamo.net