почетна   |   документи   |   вести нашег брокера   |   школа берзе   |   приступница   |   архива   |   погодности   |   контакт

 

ШКОЛА БЕРЗЕ

Шта је берза.
Почеци, настанак и развој берзе
Берзанско пословање у Србији
Београдска берза данас
Начин фунционисања, учесници и односи

 

УЧЕСНИЦИ

Учесници на финасијском тржишту
Банке и други институционални инвеститори
Инвестициони фондови
Централни регистар ХоВ и Комисија за ХоВ
Брокерско дилерска друштва

 

БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
Берзански посредници
Организација брокерско дилерског друштва
Услуге брокерско дилерског друштва
Рад са клијентима
Етика и одговорност
 

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

Настанак инвестиционих фондова
Врсте инвестиционих фондова
Организација инвестиционих фондова
Портфолио менаџмент
Преглед сектора инвестиционих фондова у Србији и региону


ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Техничка и фундаментална анализа
Берзански индекси
Рацио анализа
ЕПС и П/Е рацио
Други значајни финансијски показатељи

 

НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ ТРГОВАЊА

Налози за трговање
Белеx систем за трговање
Континуирано трговање
Трговање методом преовлађујуће цене
Блок трговање

 

АКЦИЈЕ
Кратак историјат и суштина акционарства
Карактеристике акција
Акцијски капитал
Врсте и класе акција
Вредност акција

 

ОБАВЕЗНИЦЕ
Основне карактеристике обвезница
Врсте обвезница
Принос и ризик
Укратко о цени обвезнице
Обвезнице на Београдској берзи

 

ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Форварди
Фјучерси
Опције
Варанти и права
Свопови

 

МЕРЏЕРИ
Увод
Основни појмови
Циљеви
Офанзивне стратегије
Дефанзивне стратегије

 

ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Појам и особине
Привредни циклуси
Узроци и излечење кризе
Берзански крахови кроз историју
Криза на Београдској берзи
 

СВЕТСКА ТРЖИШТА
САД
Велика Британија
Западна Европа
Азија
Централна и источна Европа

 

ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
Хрватска
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Словенија
 

ИПО
Шта је ИПО?
Карактеристике и предности ИПОа
Процес и методе спровођења
ИПО у региону
ИПО и бесплатна подела акција
 

 

 

НАЛОЗИ ЗА ТРГОВАЊЕ

 

За обављање самог чина трговања, неопходно је да брокер од свог клијента прими налог у ком се јасно наводи коју хартију клијент жели да купи или прода и под којим условима. Тако се долази до најопштије поделе налога на куповне и на продајне. Поред ове веома јасне поделе, налози се још могу разврстати према времену трајања, па тако постоје дневни налози и налози до опозива. При том треба истаћи да је максимално могуће издавање налога до опозива до 90 дана, с тим да клијент може свој налог ограничити и на краћи, али не и на дужи, период. Уколико се налози не реализују, они остају активни све до истека наведеног периода или до опозива датог налога у међупериоду. Далеко битнија подела налога јесте на тржишне и лимит налоге, пошто они одређују услове, односно цене, по којима ће се трговање обавити.

Тржишни налози представљају налоге по тржишним ценама које клијенти дају својим брокерима за куповину или продају хартија од вредности. Они подразумевају да брокери одмах приступе његовом извршењу и обаве трговање по цени која је у том тренутку актуелна на берзи. Дајући овакву врсту налога клијент је сигуран да ће рализовати своју намеру да купи или прода одређену хартију. Међутим он неће знати по којој ће се цени обавити дато трговање, па зато тржишни налози носе одређени ниво ризика по налогодавца. Када клијент изда такав налог, он више нема контролу над ценом по којој ће се трговање реализовати. Од брокера се ипак очекује да налог изда у најбољим околностима по клијента, односно када оцени да је тренутна тржишна цена за клијента најприхватљивија.

Лимит налози су прецизнији, пошто налогодавац одређује цену испод које не жели да прода хартију, односно цену до које је спреман да плати за њу. Овакав вид давања налога клијенту даје одређен ниво контроле над ценом по којој ће се трговање реализовати, али постоји бојазан да се налог неће извршити. У зависности од временске дужине налога (дневни или до опозива), може се десити да се налог и не изврши, јер је реална ситуација да цена акције не „упадне“ у зону коју је у налогу одредио клијент. Наиме, уколико се ради о лимит налогу продаје, цена ће се налазити, вероватно, нешто изнад цене на отварању и уколико не буде супротних налога куповине, налог се неће реализовати. Слично важи и за лимит налоге куповине, при којој клијент издаје налог по одређеној цени, на нивоу преко кога не би ишао приликом куповине дате хартије. Уколико се на страни понуде не буде нашао налог са ценом која улази у тај оквир, ни у том се случају налог неће реализовати. Куповни лимит налог ће се рализовати по лимит цени или нижој цени од ње, док ће се продајни лимит налог реализовати по лимит цени или вишој од ње. И поред овога, лимит налог је сигурнији, јер када се трговање обави, клијент унапред зна по којој ће се цени оно одиграти. Лимит налози су посебно корисни код малог обима трговања или код акција са великим и наглим осцилацијама у цени.

Осим ове две врсте налога, у светској пракси појављује се још низ других, који пак, код нас нису заступљени. У пракси развијених финансијских тржишта веома је чест стоп налог, који представља врсту налога која се издаје по одређеној цени (стоп цена) и мирују докле год тржишна цена акције не дође на ниво стоп цене. Тада овај стоп налог постаје тржишни на основу ког се обавља трговање. Стоп налози се могу комбиновати и са лимит налозима, па тако добијамо стоп лимит налоге. Ова врста представља стоп налоге који постају лимит налози када се тржишна изједначи са стоп ценом. Приликом обимног трговања чести су и налози „све или ништа“, у којој се брокеру дају инструкције да под одређеним условима купи или прода дати број хартија, а уколико је немогуће остварити трговање у целом обиму, трговање се неће ни реализовати.

 

БЕЛЕX СИСТЕМ ЗА ТРГОВАЊЕ

 

Све до марта 2004. године брокери чланова берзе морали су физички да буду присутни у сали за трговање Београдске берзе. Међутим, у то време, пуштен је у рад систем за даљинско трговање – Белеx, који је брокерима омогућио трговање из својих канцеларија, путем рачунара и интернет везе. Увођењем оваквог начина трговања, промет на Београдској берзи значајно се и константно увећавао, а такође су створени предуслови за даљи развој и раст српског финансијског тржишта.

Начин коришћења Белеx система утрвђен је Правилима о пословању Београдске берзе и подвргнут је строгим прописима, који се тичу техничких услова, али и самог рада у систему. Корисници система могу бити искључиво брокери, запослени при члановима Берзе, којима је Берза издала дозволу за обављање трговања. Прописане су такође и карактеристике самог рачунара на ком ће бити инсталиран Белеx систем, а систему се приступа путем картице, коју овлашћено лице добија од Берзе. Логовањем на систем, кориснику се отвара табла са прегледом свих акција и обвезница којима се тргује на Београдској берзи. Како је број ових хартија заиста велики, могуће је изабрати само поједине које ће се пратити.

Познато је да се на Београдској берзи тргује акцијама на два начина, континуирано и методом минималне цене, па су тако и у систему за трговање Белеx ова два сегметна раздвојена. Како Белеx табла за трговање представља једноставно листу свих акција којима се тргује, тако су оне минимално раздвојене на неколико целина. На заједничкој листи, али ипак подвојене, налазе се Обвезнице РС, акције са континуираног трговања и акције са МПЦ сегмента тржишта. Свака хартија обележена је својим тикером, тако да корисник система мора бити добро упућен у скраћени назив, такозвани тикер, компаније која га интересује. Поред тикера, налазе се подаци о тренутној цени, за акције са континуираног сегмента, односно цена на отварању, за акције којима се тргује МПЦ. Један од најбитнијих података који корисник види из Белеx система тиче се броја акција које се налазе како на страни понуде, тако и на страни тражње, разврстане по цени по којој је налог брокеру издат. Отварањем одређене акције у систему, пружа се увид у такозвану дубину тржишта која јасно показује колико се акција и по којој цени нуди или тражи. Уз овај податак стоји и сума укупне понуде, ондносно тражње, па се на основу разлике између тог броја и збира акција које се налазе у дубини тржишта може утврдити број акција које се купују или продају по тржишној цени. Како се у дубини тржишта виде само акције издате лимит налогом, разлика између њиховог броја и укупне суме акција на страни понуде или тражње представља број акција у трговању по тржишној цени. Информације које се још могу видети везане су за зону флуктуације, односно максимални и минимални ниво цене тог дана, који се креће од –20% до 20% у односу на цену на отварању. Тако да се приликом издавања налога брокер може информисати да ли се одређена ена по којој је добио налог од клијента уопште може реализовати тог дана, јер све док се цена налази ван зоне флуктуације, налог је неактиван. Што се акција са континуираног трговања тиче, подаци који се могу видети тичу се још и најниже и највише цене током једног трговачког дана.Коирсник може још видети укупан обим трговања тог дана за дату акцију, кретање индекса Белеx15 у реалном времену и друге податке релевантне за трговање. У систему је олакшано уношење налога продаје и куповине, као и издвање налога за опозив раније унетих налога. Уносе се одговарајући подаци о хартији, клијенту и наравно цени по којој је спреман да купи или прода дату хартију.

У току је припрема новог система за трговање у сагласности са ФИX протоколом, који је постао најраспрострањенији међународни стандард у електронској комуникацији и размени података у реалном времену на финансијским тржиштима. Сам ФИX протокол није софтвер већ је он спецификација по којој софтверски развојни експерти могу да креирају софтвере према сопственим потребама. ФИX протокол користе највеће светске финансијске институције попут Морган Стенлија, Мерил Линча, Њујоршке, Лондонске, али и многе друге берзе. Увођењем ФИX протокола Београдска берза ће, у технолошком смислу, бити изједначена са развијеним светским берзама. Тиме се домаћим брокерима знатно шири оквир могућег пословања што би требало да доведе до повећања броја налога, а самим тим и до побољшања квалитета тржишта.

 

Континуирано трговање

 

Континуирано трговање карактерише чињеница да се трансакције могу закључивати у току берзанског састанка по различитим ценама. Код континуираног утврђивања цена трансакције могу бити закључене на основу налога који садрже лимит цене или ознаку „по свакој цени“. Наиме, цена на отварању формира се као јединствена цена по којој се остварује максималан обим промета. Када се та фаза заврши одмах започиње фаза континуираног трговања која се састоји у томе да се у току 3 сата континуирано упарују налози продаје и налози куповине. То практично значи да се налози куповине и продаје који међусобно одговарају по цени одмах и реализују по цени из налога који је дуже у систему за трговање (тзв. Contributor).

Налози за куповину или продају „по свакој цени“ се извршавају по цени која је најповољнија на налозима који су унети у систем али још нису извршени. При том, део налога „по свакој цени“ који није извршен постаје аутоматски налог са лимит ценом која је једнака тржишној цени по којој је извршена последња трансакција.

Приликом сређивања налога који чекају на реализацију први критеријум који одређује место у реду је лимит цена (код налога продаје од најниже до највише, а код налога куповине од највише до најниже цене). У случају истих цена узима се време подношења налога.

За разлику од метода преовлађујуће цене где се формира само једна јединствена цена и сви налози који се по тој цени могу реализовати се и реализују, код метода континуираног трговања се формира онолико цена колико то дозвољавају налози куповине и налози продаје у распону од +/- 20% од индикативне цене, па стога имамо и цене на: отварању (Open), највишу (High), најнижу (Low) и на затварању (Close).

Трговање методом континуираног трговања састоји се из неколико фаза. Прва фаза је предотварање и ова фаза трговања иста је као код метода трговања преовлађујућом ценом и представља временски период намењен за испостављање и пријем налога чланова Берзе. Друга фаза је отварање која представља временски тренутак у коме се утврђује цена отварања и идентична је фази аукције код метода преовлађујуће цене.

Након тога следи трговање на отварању – временски тренутак у коме се закључују трансакције по утврђеној цени отварања и идентична је фази трговања код метода преовлађујуће цене. Из те фазе се прелази у фазу континуираног трговања. У овој фази Белеx континуирано упоређује цене и количине претходно испостављених, а нереализованих налога, и новоиспостављених налога за трговање, и када услови из налога то дозвољавају закључују се трансакције. По завршетку ове следи фаза затварања односно тренутак у коме се утврђује цена на затварању. У овој фази примењују се правила која се односе на фазу трговања на затварању код метода преовлађујуће цене. Одмах следи трговање на затварању тј. временски период намењен пријему налога по утврђеној цени затварања и закључивање трансакција по цени затварања. За наредна трговања индикативну цену представља цена на затварању, утврђена на претходном берзанском састанку.

Неке од фирми са највећим обимом трговања као што су АИК банка, Универзал банка, Сојапротеин, Агробанка, Привредна Банка, налазе се на континуираном трговању.

 

МЕТОД ПРЕОВЛАЂУЈУЋЕ ЦЕНЕ

 

Методом преовлађујуће цене тргује се акцијама највећег броја предузећа на Београдској берзи, па стога представља веома битан сегмент трговања. Који ће се метод користити за акције неког предузећа зависи од бројних фактора, од којих су најбитнији учесталост трговања тим акцијама, њихова ликвидност, стабилност самог предузећа...

Трговање методом преовлађујуће цене састоји се из: предотварања, аукција, трговање и/или трговање на затварању

Фаза предотварања служи за испоставље налога за трговање и састоји се од пријема налога и рандом периода. Рандом фазу карактерише ограничен пријем налога за трговање и ограничен приказ информација. Трајање подфазе рандом утврђује се у Белеx-у помоћу неконтролисане процедуре базиране на таблици случајних бројева, што практично значи да рандом период сваког дана различито траје. У подфази пријем налога, чланови Берзе могу испостављати налоге за трговање, укључујући налоге за повлачење и налоге за промену налога, док се у рандом периоду испостављају само налози за трговање. У предотварању се не утврђује преовлађујућа цена, нити је дозвољено упаривање налога, односно закључивање трансакција.

Преовлађујућа цена се утврђује у фази аукције, а на основу испостављених налога за трговање. Приликом њеног утврђивања руководи се циљем максимизирања обима промета, и тежи се минимизирању разлике између цене коју је могуће утврдити и индикативне цене. За преовлађујућу цену проглашава се цена по којој се остварује највећи обим промета, мерен количином предметне хартије од вредности. Зона флуктуације утврђује се на нивоу +/-20% од индикативне цене, сем у случају прве аукције када се зона флуктуације утврђује најмање на нивоу од -20%/+50%. Уколико се једнако највећи обим промета може остварити по више цена, као преовлађујућа цена утврђује се цена која је ближа индикативној цени, осим у случају првог трговања када ће се као преовлађујућа цена утврдити виша цена. Уколико је могуће утврдити две цене по којима се може остварити једнако највећи обим промета, а које су једнако удаљене од индикативне цене, као преовлађујућа цена утврђује се виша цена. Преовлађујућа цена представља индикативну цену за наредни берзански састанак.

У фази трговања закључују се трансакције. Трансакције могу бити закључене само по преовлађујућој цени. Уколико постоји дебаланс количина између стране куповине и продаје по утврђеној преовлађујућој цени, односно уколико се сви налози за трговање којима то дозвољавају услови цене из налога не могу извршити по утврђеној преовлађујућој цени, успоставља се следећи редослед приоритета извршења налога: 1) тржишни налози; 2) налози са лимит ценом »повољнијом« од преовлађујуће цене, 3) налози са лимит ценом која је једнака преовлађујућој цени. Између налога једнаких по цени, предност при реализацији додељује се раније испостављеном налогу за трговање.

У фази трговања на затварању могуће је закључивати трансакције само и искључиво по утврђеној преовлађујућој цени, односно по индикативној цени, уколико преовлађујућа цена није утврђена.

 

Блок трговање

 

Блок трговање представља блок трансакцију чији је предмет хартија од вредности којом се тргује на берзанском или на ванберзанском тржишту. Блок трансакција је трансакција договорена ван берзанског састанка на коме се тргује методом преовлађујуће цене или методом континуираног трговања, у билатералном односу једног купца и једног продавца, а према условима прописаним Правилима пословања Београдске берзе. Све хартије од вредности и финансијски инструменти којима се тргује у оквиру берзанског и ванберзанског трговања, осим фјучерса и опција, могу бити предмет блок трансакције.

Уколико је предмет блок трансакције хартија од вредности којом се тргује методом преовлађујуће цене, блок трансакција може бити закључена ако су кумулативно испуњени одређени услови. Први услов је да најмање један члан Берзе подноси у исто време налог куповине и налог продаје за истоветну хартију од вредности, у истоветној количини, по истоветној цени и са истоветним датумом салдирања. Затим, битно је да је количина хартија од вредности из блок трансакције једнака најмање збиру трговане количине датом хартијом од вредности на последња три берзанска састанка, а најмање 3% од укупно емитованог броја датих хартија од вредности, изузимајући трговану количину на берзанском састанку на дан закључења блок трансакције. Као трећи услов је прописано да највише одступање цене хартије од вредности из блок трансакције у односу на просечну пондерисану цену закључену на претходна три берзанска састанка (изузимајући берзански састанак на дан када се закључује блок трансакција), је до 10%, осим у случају када је количина хартија од вредности у блок трансакцији најмање 20% од укупног броја издатих хартија од вредности исте врсте и класе предметног издаваоца, када је дозвољена разлика цена до 20%.

У случају да је предмет блок трансакције хартија од вредности којом се тргује методом континуираног трговања, морају такође бити испуњени услови блок трансакција да би она била закључена. У односу на трговање методом преовлађујуће цене се разликује по вредности блок трансакције, а она може алтернативно бити најмање 200 милиона динара, уколико је предмет блок трансакције акција, или 10 милиона динара, уколико је предмет блок трансакције дужничка хартија од вредности, а као трећи случај је 10% од укупно издатог броја хартија од вредности исте врсте и исте класе, издате од стране предметног издаваоца. Следећи услов је да највише одступање цене хартије од вредности из блок трансакције у односу на цену на затварању на претходном берзанском састанку оже бити до 3%, осим у случају када је количина хартија од вредности у блок трансакцији најмање 10% од укупног броја издатих хартија од вредности исте врсте и класе предметног издаваоца,када је дозвољена разлика цена до 5%. Још један врло битан услов је да количину хартија од вредности из блок трансакције није могуће купити, односно продати по цени из блок трансакције у току трајања берзанског састанка за време којег се доставља Берзи на одобрење и регистрацију.

Брокер продавца иницира блок трансакцију у Белеxу уносећи у налог за блок трговање све елементе трансакције, осим података о купцу и исти упућује брокеру купца на конфирмацију. Конфирмацијом блок трансакције од стране брокера купца сматра се унос захтеваних података о купцу и достављање тако конфирмиране блок трансакције Берзи у року од 15 минута од тренутка када је брокер продавца упутио брокеру купца блок трансакцију на конфирмацију. Конфирмација блок трансакције од стране брокера купца мора бити извршена на истом берзанском састанку на којем је брокер продавца иницирао блок трансакцију, а најкасније до времена утврдјеног календаром берзанских састанака. Службеник Берзе овлашћен од стране Директора Берзе, одобрава, односно, не одобрава блок трансакцију у року од 60 минута од времена када је Берзи достављена конфирмирана блок трансакција од стране брокера купца. Уколико службеник Берзе одобри блок трговање, закључује се блок трансакција и израђује закључница.

Цене и обим промета из одобрених блок трансакција не утичу на цене и обим промета остварене у трговању хартијама од вредности на берзанском састанку, нити утичу на вредност индекса у који су дате хартије од вредности укључене.

Посматрано по методама трговања у 2007. Блок трговања налазе се на трећем месту, са оствареним прометом од 13,4 милијарде динара.

 


 

УДРУЖЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И РАНИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМУ СРБИЈА“А.Д., ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“ И СВИХ ГРАЂАНА ВЛАСНИКА АКЦИЈА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“А.Д. И ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“, Београд, ул. Радивоја Кораћа бр. 4
design: www.znamo.net