Удружење власника акција "Телеком Србија"
 почетна   |   документи   |   вести нашег брокера   |   школа берзе   |   приступница   |   архива   |   погодности   |   контакт

 

ШКОЛА БЕРЗЕ

Шта је берза.
Почеци, настанак и развој берзе
Берзанско пословање у Србији
Београдска берза данас
Начин фунционисања, учесници и односи

 

УЧЕСНИЦИ

Учесници на финасијском тржишту
Банке и други институционални инвеститори
Инвестициони фондови
Централни регистар ХоВ и Комисија за ХоВ
Брокерско дилерска друштва

 

БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
Берзански посредници
Организација брокерско дилерског друштва
Услуге брокерско дилерског друштва
Рад са клијентима
Етика и одговорност
 

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

Настанак инвестиционих фондова
Врсте инвестиционих фондова
Организација инвестиционих фондова
Портфолио менаџмент
Преглед сектора инвестиционих фондова у Србији и региону


ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Техничка и фундаментална анализа
Берзански индекси
Рацио анализа
ЕПС и П/Е рацио
Други значајни финансијски показатељи

 

НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ ТРГОВАЊА

Налози за трговање
Белеx систем за трговање
Континуирано трговање
Трговање методом преовлађујуће цене
Блок трговање

 

АКЦИЈЕ
Кратак историјат и суштина акционарства
Карактеристике акција
Акцијски капитал
Врсте и класе акција
Вредност акција

 

ОБАВЕЗНИЦЕ
Основне карактеристике обвезница
Врсте обвезница
Принос и ризик
Укратко о цени обвезнице
Обвезнице на Београдској берзи

 

ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Форварди
Фјучерси
Опције
Варанти и права
Свопови

 

МЕРЏЕРИ
Увод
Основни појмови
Циљеви
Офанзивне стратегије
Дефанзивне стратегије

 

ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Појам и особине
Привредни циклуси
Узроци и излечење кризе
Берзански крахови кроз историју
Криза на Београдској берзи
 

СВЕТСКА ТРЖИШТА
САД
Велика Британија
Западна Европа
Азија
Централна и источна Европа

 

ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
Хрватска
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Словенија
 

ИПО
Шта је ИПО?
Карактеристике и предности ИПОа
Процес и методе спровођења
ИПО у региону
ИПО и бесплатна подела акција
 

 

 

БЕЛЕX СИСТЕМ ЗА ТРГОВАЊЕ

 

Све до марта 2004. године брокери чланова берзе морали су физички да буду присутни у сали за трговање Београдске берзе. Међутим, у то време, пуштен је у рад систем за даљинско трговање – Белеx, који је брокерима омогућио трговање из својих канцеларија, путем рачунара и интернет везе. Увођењем оваквог начина трговања, промет на Београдској берзи значајно се и константно увећавао, а такође су створени предуслови за даљи развој и раст српског финансијског тржишта.

Начин коришћења Белеx система утрвђен је Правилима о пословању Београдске берзе и подвргнут је строгим прописима, који се тичу техничких услова, али и самог рада у систему. Корисници система могу бити искључиво брокери, запослени при члановима Берзе, којима је Берза издала дозволу за обављање трговања. Прописане су такође и карактеристике самог рачунара на ком ће бити инсталиран Белеx систем, а систему се приступа путем картице, коју овлашћено лице добија од Берзе. Логовањем на систем, кориснику се отвара табла са прегледом свих акција и обвезница којима се тргује на Београдској берзи. Како је број ових хартија заиста велики, могуће је изабрати само поједине које ће се пратити.

Познато је да се на Београдској берзи тргује акцијама на два начина, континуирано и методом минималне цене, па су тако и у систему за трговање Белеx ова два сегметна раздвојена. Како Белеx табла за трговање представља једноставно листу свих акција којима се тргује, тако су оне минимално раздвојене на неколико целина. На заједничкој листи, али ипак подвојене, налазе се Обвезнице РС, акције са континуираног трговања и акције са МПЦ сегмента тржишта. Свака хартија обележена је својим тикером, тако да корисник система мора бити добро упућен у скраћени назив, такозвани тикер, компаније која га интересује. Поред тикера, налазе се подаци о тренутној цени, за акције са континуираног сегмента, односно цена на отварању, за акције којима се тргује МПЦ. Један од најбитнијих података који корисник види из Белеx система тиче се броја акција које се налазе како на страни понуде, тако и на страни тражње, разврстане по цени по којој је налог брокеру издат. Отварањем одређене акције у систему, пружа се увид у такозвану дубину тржишта која јасно показује колико се акција и по којој цени нуди или тражи. Уз овај податак стоји и сума укупне понуде, ондносно тражње, па се на основу разлике између тог броја и збира акција које се налазе у дубини тржишта може утврдити број акција које се купују или продају по тржишној цени. Како се у дубини тржишта виде само акције издате лимит налогом, разлика између њиховог броја и укупне суме акција на страни понуде или тражње представља број акција у трговању по тржишној цени. Информације које се још могу видети везане су за зону флуктуације, односно максимални и минимални ниво цене тог дана, који се креће од –20% до 20% у односу на цену на отварању. Тако да се приликом издавања налога брокер може информисати да ли се одређена ена по којој је добио налог од клијента уопште може реализовати тог дана, јер све док се цена налази ван зоне флуктуације, налог је неактиван. Што се акција са континуираног трговања тиче, подаци који се могу видети тичу се још и најниже и највише цене током једног трговачког дана.Коирсник може још видети укупан обим трговања тог дана за дату акцију, кретање индекса Белеx15 у реалном времену и друге податке релевантне за трговање. У систему је олакшано уношење налога продаје и куповине, као и издвање налога за опозив раније унетих налога. Уносе се одговарајући подаци о хартији, клијенту и наравно цени по којој је спреман да купи или прода дату хартију.

У току је припрема новог система за трговање у сагласности са ФИX протоколом, који је постао најраспрострањенији међународни стандард у електронској комуникацији и размени података у реалном времену на финансијским тржиштима. Сам ФИX протокол није софтвер већ је он спецификација по којој софтверски развојни експерти могу да креирају софтвере према сопственим потребама. ФИX протокол користе највеће светске финансијске институције попут Морган Стенлија, Мерил Линча, Њујоршке, Лондонске, али и многе друге берзе. Увођењем ФИX протокола Београдска берза ће, у технолошком смислу, бити изједначена са развијеним светским берзама. Тиме се домаћим брокерима знатно шири оквир могућег пословања што би требало да доведе до повећања броја налога, а самим тим и до побољшања квалитета тржишта.

 


 

УДРУЖЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И РАНИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМУ СРБИЈА“А.Д., ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“ И СВИХ ГРАЂАНА ВЛАСНИКА АКЦИЈА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“А.Д. И ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“, Београд, ул. Радивоја Кораћа бр. 4
design: www.znamo.net