Удружење власника акција "Телеком Србија"

У литератури и пракси наилази се на велики број различитих дефиниција, мишљења и ставова по питању „шта је то берза“. Берза, најпростијим речником, представља место где се састају понуда и тражња за тачно одређеном робом, у тачно одређено време, на тачно одређеном месту. Могло би се рећи да, када је берза у питању, постоји много тога „тачног“, што је истина јер то представља њену главну особину која је разликује од свих других неформалних, сусретања понуде и тражње У почецима берзанског пословања она се налазила на местима где су се скупљали трговци и пословни људи једнога града и региона. Почеци организоване трговине која је личила на берзанску, везани су за Фландрију и град Бриж, где су се људи још у XVI веку, окупљали у кући трговца Ван дер Бурса ради трговања луковицама лала и предпоставља се да је по његовом презимену свака слична институција и добила име.

Берза данас представља место где се сусрећу понуда и тражња за тачно дефинисаним предметима трговине, при чему тај предмет трговине мора бити подложан типизацији и стандардизацији. Процесом стандардизације постиже се да предмет трговине по својим особинама буде поптуно идентичан у малим и у великим количинама. То је лако учинити са робама ниског степена обраде, док је са финалним производима, због разноликости, то веома тешко. Стандардизација и типизација су неопходни јер се на берзи тргује на реч, односно на поверење. Развитком трговине ово “поверење” се институционализује и бива замењено мрежом правила по којима се тргује.

Место сусретања понуде и тражње се у многоме променило током времена и кретало се од тргова градова, преко гостионица и специјализованих зграда, па све до глобалног тржишта, међусобно повезаног путем савремених технологија. Све то данас омогућава да се трговање обавља 24 часа дневно, јер када се једна берза затвори, на другом крају света, друга берза тек почиње са радом.

С обзиром на то који је предмет трговања на берзи оне се деле на берзе ХоВ и робне берзе. Ако причамо о почецима берзанске трговине ХоВ, лако се може замислити да је прва транскација, која би се могла назвати берзанском, била трансакција везана за хартију – највероватније неку врсту писмене обавезе о будућој наплати, која је променила власника пре рока доспећа. За разлику од берзи ХоВ, претечом робних берзи могу се сматрати велики сајмови и вашари, на којима се, између осталих ствари, продавала и роба. Кључна разлика између сајмова и берзи лежи у томе што се на њима трговало на основу узорка, односно робе на лицу места,док се на берзи тргује на реч.

На крају долазимо до одговора на питање шта је берза. Из свега наведеног можемо закључити да берза представља организовано место, где у тачно одређеном времену, долази до сусретања понуде и тражње стандардизованог берзанског материјала, по тачно одређеним правилима од стране тачно одређених лица. На питање који су основни постулати берзе може се рећи да су то поверење и сигурност који и произилазе из саме њене дефиниције. Кад берза не би била толико прецизна не би било ни њених основних постулата, а ни ње саме.

ПОЧЕЦИ, НАСТАНАК И РАЗВОЈ БЕРЗЕ

Развој берзи и трговања на њима последица је развоја конкретног тржишта. Берза је настала спонтано, из самог тржишта, односно из његових потреба. Из тог се разлога настанак, ширење и развој берзи и пословања на њима поклапа са ширењем и освајањем нових тржишта, како просторно, тако и технолошки.

Корени прве трговине из које је берза добила име, везују се за Фландрију, град Бриж и XВИ век. Међутим, данашње велике берзе настале су нешто касније. Почеци Њујоршке берзе везују се за 1792. годину, када се 24 брокера окупило и потписало Батонвудски споразум, који представља оснивачки акт највеће светске берзе. Неколико година касније, тачније 1801, основана је још једна велика берза – Лондонска. Поред овог формирања берзи у институционалном смислу, паралелно су текли токови креирања предмета трговања. Тако су прве емисије „акција“ настале половином XВИ века, када су се прикупљала средства за трговачке експедиције. Фирме су уместо узимања кредита, емитовале потврде (претече акција) и тако прикупљале новац за спровођење скупих путовања. Тиме су купци „потврда“ постали и власници робе која треба да буде предмет трговања, а са њом и свих ризика и бенефита које путовање и трговина доноси. Власницима „акција“ је остало да се надају очекујући добар пословни резултат и тако остварен лични добитак.

Разлози настанка институције берзе најбоље се могу сагледати ако се испрати развој елемената берзанског пословања. Један од основних јесте прикупљање мањих сума капитала које су се налазиле у више руку, како би се та средства концентрисала ради финансирања скупих пројеката. Други битан елемент јесте премошћавање временског периода од улагања до профитирања, што се често у литератури означава као капитализација очекивања. Односно, могућност продаје Хов пре него она доспе на реализацију.

Терминске трансакције су забележене још на глиненим плочицама, односно обавеза једне стране да своје дуговање намири одређеном робом у неком будућем периоду. У тренутку када је поверилац – поседник документа о будућој испоруци робе, препродао тај документ да би зарадио на разлици у цени, добили смо и први посао који би се могао назвати берзанском шпекулацијом.

Као ни елементи берзанског пословања, тако ни сама правила понашања у трговини, као круцијалан услов берзе, нису морала чекати фламанске трговце да би била измишљена. У виду обичајног права постојала су откада и сама трговина, али су се први писани докази појавили у старом Риму. Устаљена пракса састајања на једном месту дозволила је и да се формирају прва правила трговања, али и први стандарди робе. Правила која су настала из обичајног трговинског права, наслоњена и на правила којих су се придржавали антички трговци, а пре свега римски, уносе у организовано трговање два принципа, која су и данас нераздвојна од развоја институције берзе – поверење и сигурност. Ова два принципа постају неопходни услови берзанског начина трговања, нешто без чега је оно незамисливо.

Док су се сви елементи берзанског пословања склопили у једну целину и формирали берзу коју ми познајемо, прошло је доста времена, а прича о берзи, као начину организовања и уношења реда и правила у трговање, много је старија.

Појавом индустријске револуције берза добија садашње контуре: зграду, правила пословања, органе управљања, арбитражу итд. Држава се (1929-1933) умешала у оно што је до тада било аутономно берзанско право настојећи да повећа сигурност пословања а да при том не угрози осетљиви берзански механизам. Седамдесетих година XX века долази до снажног развоја берзи финансијских деривата (фјучерса и опција). Наглом компјутеризацијом берзанског пословања, „место“ као саставни део дефиниције берзе губи на значају. Сада се може трговати са било ког места електронским путем готово континуално у времену .И поред ових промена берза је задржала своје основне функције.

БЕРЗАНСКО ПОСЛОВАЊЕ У СРБИЈИ

Прве идеје о оснивању берзе у Србији јавиле су се током тридесетих година XИX века. Оснивање берзе у ондашњој Србији имало је пре свега економски, али и национални значај. То је било време буђења националне свести и стварања институција које су потврђивале добијени статус потпуне самосталности и државности Србије. Реализација идеје мало је потрајала, па је Народна скупштина тек 3. новембра 1886. године усвојила Закон о јавним берзама. Тек после осам година од усвајања Закона, Београдска берза је почела са радом. Београдска берза је покушала да најпре развије своју активност као продуктна берза да би се цене пољопривредњих производа формирале на домаћем тржисту. Пошто је берзанско трговање постајало све успешније и обимније, извршено је раздвајање послова: одељење за робу је остало у кафани «Босна» на обали Саве, као Продуктна берза, док је одељење за валуте и ефекте (Валутна берза) прешло у просторије хотела «Српска Круна», у Кнез Михаиловој улици. Ту је Берза радила све до почетка Првог светског рата, до 1914. године.

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и припајањем територија које су биле у саставу Аустро-Угарске јавиле су се потребе да се обнови рад Београдске берзе и оснују и друге берзе на територији нове државе. Велике разлике у структури привреде и нивоу развијености појединих делова земље условиле су неуједначеност у обављању трговања појединих берзи које су настале у овом раздобљу. Али је промет на Београдској берзи био у то време већи него заједно на свим другим берзама у тадашњој држави. Тадашња Београдска берза постигла је велики углед и сврстрала се међу водеће европске берзе тог доба. Овакви резултати су захтевали стално усавршавање организације и пословања. Од 1921. Управни одбор Берзе је почео да се бави питањем изградње одговарајућег здања Београдске берзе. Коначно, током 1934. Београдска берза је добила сопствену зграду, на Краљевом тргу бр. 13, зграду у којој се данас налази Етнографски музеј. Одмах по избијању ИИ светског рата у нашој земљи, априлу 1941, Београдска берза обуставља рад, а дефинитивно је угашена 1953. одлуком Владе Србије.

Југославија је после Другог светског рата трансформисана у федеративну државу са социјалистичким друштвеним и привредним системом. Финансијско тржиште капиталистичког типа проглашено је непожељном творевином, а посебно секундатно тржиште хартија од вредности, које се у потпуности поједностављује. Задатак банака и других финансијских институција био је да само дистрибуирају фианансијске изворе и усмеравају остварену акумулацију у складу са државним плановима друштвеног и привредног развоја. Крајем осамдесетих година претходног века започета је коренита друштвена и привредна реформа. Убрзани развој финансијских тржишта омогућен је усвајањем великог броја системских закона у овој области. На иницијативу Народне банке Југославије и Удружења банака Југославије, у септембру 1989. године, образован је Одбор за припрему оснивања Тржишта новца и краткорочних хартија од вредности у Београду. Што се тиче тржишта капитала, односно берзи дугорочних хартија од вредности, у октобру 1989, године су одржани Оснивачки одбори у Београду и Љубљани. Затим је 27. децембра 1989. године одржана Оснивачка скупштина Југословенског тржишта капитла у Београду, које је у мају 1992. године променило име и добило назив - Београдска берза.

Београдска берза је основана као акционарско друштво, при чему су се као оснивачи нашле банке, Поштанска штедионица, осигуравајућа друштва, Савезна држава и Република Србија. Од када је Београдска берза обновила свој рад, на њој се трговало углавном краткорочним хартијама од вредности, тачније краткорочним позајмицама новца, краткорочним дужничким инструментима предузећа и, повремено, државним обвезницама невеликих вредности. Секундарне трговине акцијама готово да и није било, па је тек у априлу 2000. год. одржано прво трговање акцијама из својинске трансформације. Право берзанско трговање започиње тек 2001. године када почиње трговање акцијама изпроцеса приватизације.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА ДАНАС

Београдска берза је основана као акционарско друштво, при чему се највећи део остварене добити реинвестира у развој како саме берзе, тако и у обуку кадрова и унапређење укупне технологије трговања на финансијском тржишту. Београдска берза је регистрована за обављање трговине жиралним новцем, меницом, чеком, девизама, краткорочним ХоВ, златом и другим племенитим металима, ХоВ које гласе на страну валуту, капиталом, акцијама и другим дугорочним ХоВ и финансијским дериватима. Већином ових предмета трговања до сада се није трговало, при чему се у задњих неколико година тргује искључиво акцијама и државним обвезницама.

Данас на Београдској берзи увелико доминира трговање акцијама предузећа из процеса приватизације и обим промета сваке године бележи велики проценат раста. Упркос лошем другом полугодишту 2007. године и негативном тренду који на Београдској берзи траје још од лета, обим промета увећан је за 65% у односу на 2006. годину.

ПРЕГЛЕД ПРОМЕТА НА БЕОГРАДСКОЈ БЕРЗИ (У ДИНАРИМА)

Све до 2004. године чланови берзе су долазили у зграду Берзе, у улици Омладинских бригада на Новом Београду, регистровали се и издавали налоге за трговање. У марту те године уводи се систем за даљинско трговање, које омогућава брокерско дилерским друштвима да из својих канцеларија, путем интернет везе, уносе своје налоге и обављају берзанско трговање. Овим потезом интезивира се промет на тржишту, а као директна последица јесте и увођење првог индекса БЕЛЕXфм, који прати акције којима се тргује на слободном берзанском тржишту. Годину дана касније објављен је и индекс БЕЛЕX15 за акције предузећа које се налазе на методу континуираног трговања.

Наиме, Београдска берза има неколико сегмената и подела тржишта. Постоје два аспекта по ком се врши сегментирање, па је тако прва подела према начину трговања. Први сегмент по овом критеријуму јесте сегмент тржишта на ком се тргује методом преовлађујуће цене. На њему се налазе акције преко 1700 српских предузећа, међутим по обиму промета већина њих је занемарљива. Други сегмент тржишта односи се на континуирано трговање, на ком се налази 43 најквалитетнија предузећа чијим се акцијама тргује на Београдској берзи.

Континуирано трговање представља циљ сваке берзе и опште је прихваћен метод трговања свим хартијама од вредности. Овим се акцијама може трговати током целог радног времена берзе и то по више остварених цена. Поред ове поделе на континуирано и МПЦ тржиште, где је за критеријум узет начин трговања датом хартијом, постоји и друга подела тржишта, према квалитету котираног предузећа. Тако су начињена три сегмента – А листинг, Б листинг и ванберзанско тржиште. За сада су критеријуме котирања на А листингу испунила тек три српска предузећа, док се ни једно не налази на Б листингу. Сва остала предузећа која се котирају на Београдској берзи и чијим се акцијама тргује, налазе се на тзв. ванберзанском тржишту. Тек када предузеће испуни строге услове прописане од стране Берзе, оно се може наћи на неком од ова два листинга. Трговање обвезницама Републике Србије, које је држава емитовала на име измирења обавеза по основу старе девизне штедње, отпочело је у септембру 2002. године. Њима се и даље тргује, у оквиру А листинга, а последња година у којој ове обвезнице доспевају јесте 2016. година.

У тек започетој години, Београдску берзу очекује низ догађаја који ће је значајно унапредити и ојачати. Очекује се увођење новог система трговања, уз примену међународног ФИX протокола, који ће омогућити стандардизовану и аутоматску електронску комуницикацију информационих система. Ступио је на снагу Закон о бесплатној подели акција, према којем ће се на Београдској берзи котирати акције највећих српских јавних предузећа, што ће у многоме продубити тржиште и омогућити инвеститорима улагања у висококвалитетне акције. Такође је најављена и иницијална јавна понуда (ИПО) акција Телекома Србија, где ће се први пут јавности понудити акције ове компаније, које ће касније бити предмет секундарног трговања на Београдској берзи. По свему судећи, 2008. година представљаће веома значајну прекретницу у развоју Београдске берзе, а колико ће развој бити интезиван зависи и од бројних других фактора.

И поред ових позитвиних тенденција, остају бројни пробелми који су резултат неодговорности и незаинтересованости менаџмента котираних компанија да редовоно јавности достављају извештаје, резултате, планове пословања и сличне одлуке. Без основне транспарентности и отвореног пословања, нема ни фундаменталних принципа берзанског пословања – поверења и сигурности.

НАЧИН ФУНКЦИОНИСАЊА, УЧЕСНИЦИ И ОДНОСИ НА БЕРЗИ

Београска берза је организована као затворено акционарско друштво, при чему су власници бројне домаће банке, велика српска предузећа, неколико брокерско дилерских друштава, као и Република Србија. Акционари Берзе могу акције Берзе продавати слободно само Берзи, а о понуди за њихову продају, односно стицању сопствених акција одлучује Скупштина Берзе. У секундарном промету акција Берзе, акционари их могу стицати уз поштовање права прече куповине Берзе.

На Берзи могу да тргују само њени чланови, односно брокерско дилерска друштва и банке, која испуне одговарајуће услове, као и уплате износ годишње чланарине Берзи. Тренутно је на Београдској берзи регистровано и примљено у чланство 88 брокерско дилерских друштава и овлашћених банака и тај број није сталан. Све фирме које желе ово чланство морају да имају седиште у Србији и да докажу да лица која запошљавају за обављање самог процеса трговања могу да раде на пословима са ХоВ, односно да имају одговарајућу лиценцу брокера издату од стране Комисије за ХоВ.

На страни понуде и тражње налазе се готово истовентни субјекти – становништво, предузећа, финансијске институције, институционални инвеститори и држава. Сваки од ових субјеката може се налазити и на страни понуде и на страни тражње, често истовремено. Међутим, сви ови субјекти не могу самостално излазити на Берзу и давати налоге, већ то морају чинити преко неког од овлашћених чланова Берзе - брокера. Од 2004. године овај процес је знатно олакшан, јер сада брокери не морају да долазе у саму зграду Београдске берзе, већ налоге могу да дају из својих канцеларија, путем БЕЛЕX апликације за трговање. Да би неко започео трговање на Београдској берзи, потребно је да у банци отвори наменски рачун за трговање ХоВ. Потом клијент потписује уговор са брокерском кућом о вођењу власничког рачуна ХоВ, као и уговор о посредовању у купопродаји. На основу тога брокерска кућа клијенту отвара рачун у Централном регистру, на ком ће се наћи акције које клијент већ поседује или ће их касније купити. После ових корака, клијенту остаје само да изда налог свом брокеру о куповини или продаји одређене акције.

Трговање неком акцијом на Београдској берзи не може се заказати све док Берза не добије сву потребну документацију фирме. Основни документ, на основу ког се врши пријем на ванберзанско тржиште представља проспект, али потребни су још и захтев за укључивање на тржиште, као и неки други документи. Проспект садржи основне податке о пословању предузећа и мора бити оверен од стране управе, јер одговорност за истинитост података сноси само предузеће. Дешавало се да управа предузећа, из страха од преузимања или нечег другог, једноставно не жели да достави проспект Берзи. Тада постоји могућност да минимум 10% акционара предузећа достави захтев за укључивање акција на ванберзанско тржиште без проспекта и тада се трговање може заказати, уз напомену да је у питању трговање без проспекта. За укључивање акција на неки од листинга Берзе, потребно је да предузеће испуни и додатне услове предвиђене регулативом Берзе, као што су величина предузећа, ликвидност акција, број акционара...и ове карактеристике се, разумљиво, разликују за А листинг и Б листинг.

Све податке о трговању акцијама Београдска берза публикује кроз берзанске извештаје, који се затим објављују на wеб-презентацији, али и у дневним новинама, радио и ТВ станицама, специјализованим економским часописима или путем агенција за дистрибуцију података. На инвеститору је да ове податке прати, предвиђа будућа кретања и да доноси исправне одлуке о куповини и продаји.