почетна   |   документи   |   вести нашег брокера   |   школа берзе   |   приступница   |   архива   |   погодности   |   контакт

 

ШКОЛА БЕРЗЕ

Шта је берза.
Почеци, настанак и развој берзе
Берзанско пословање у Србији
Београдска берза данас
Начин фунционисања, учесници и односи

 

УЧЕСНИЦИ

Учесници на финасијском тржишту
Банке и други институционални инвеститори
Инвестициони фондови
Централни регистар ХоВ и Комисија за ХоВ
Брокерско дилерска друштва

 

БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
Берзански посредници
Организација брокерско дилерског друштва
Услуге брокерско дилерског друштва
Рад са клијентима
Етика и одговорност
 

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

Настанак инвестиционих фондова
Врсте инвестиционих фондова
Организација инвестиционих фондова
Портфолио менаџмент
Преглед сектора инвестиционих фондова у Србији и региону


ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Техничка и фундаментална анализа
Берзански индекси
Рацио анализа
ЕПС и П/Е рацио
Други значајни финансијски показатељи

 

НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ ТРГОВАЊА

Налози за трговање
Белеx систем за трговање
Континуирано трговање
Трговање методом преовлађујуће цене
Блок трговање

 

АКЦИЈЕ
Кратак историјат и суштина акционарства
Карактеристике акција
Акцијски капитал
Врсте и класе акција
Вредност акција

 

ОБАВЕЗНИЦЕ
Основне карактеристике обвезница
Врсте обвезница
Принос и ризик
Укратко о цени обвезнице
Обвезнице на Београдској берзи

 

ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Форварди
Фјучерси
Опције
Варанти и права
Свопови

 

МЕРЏЕРИ
Увод
Основни појмови
Циљеви
Офанзивне стратегије
Дефанзивне стратегије

 

ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Појам и особине
Привредни циклуси
Узроци и излечење кризе
Берзански крахови кроз историју
Криза на Београдској берзи
 

СВЕТСКА ТРЖИШТА
САД
Велика Британија
Западна Европа
Азија
Централна и источна Европа

 

ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
Хрватска
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Словенија
 

ИПО
Шта је ИПО?
Карактеристике и предности ИПОа
Процес и методе спровођења
ИПО у региону
ИПО и бесплатна подела акција
 

 

 

ХРВАТСКА

 

Како делови Хрватске који су у XIX веку потпадали под власт Хабсбуршке монархије нису имали економску и привредну аутономију, тако су почеци берзанског трговања у Хрватској везани тек за почетак XX века. Као и у већини крајева, тако и у Хрватској, привредници и индустријалци започињу окупљања и удруживања како би олакшали и увећали своје пословање. Значајнији развој берзи у Хрватској морао је да сачека тек распад Хабсбуршке монархије и формирање Краљевине СХС. Током 1919. Загребачка берза отпочиње са радом и радиће све до 1945. године и укидања од стране нове социјалистичке власти. Током међуратног периода, Загребачка берза била је регистрована за трговину хартија од вредности, меница, новца и племенитих метала, али је, ипак, била у другом плану, пошто је већину промета и примарни значај имала берза у Београду.

Као и у другим земљама бивше Југославије, реоснивање финансијских тржишта збило се крајем ’80их и почетком ’90их година XX века. Загребачка берза, каква данас постоји, обновљена је 1991. године, када су је 25 банака и два осигуравајућа друштва утемељили као место трговине хартијама од вредности у Хрватској. Данас на Загребачкој берзи тргује више од 40 чланова, што банака, што приватних брокерских кућа. До 1994. на њој се трговало великим аукцијама у згради Берзе, али је тада уведен електронски систем трговања, који омогућава да брокери, чланови Берзе, буду повезани и да тргују из својих канцеларија. У првих пет година од када је уведен електронски систем трговања, вредност тржишта Загребачке берзе увећан је готово 10 пута.

На Загребачкој берзи се котира 383 акција на четири сегмента тржишта. Компанија са највећом тржишном капитализацијом у 2007. је Загребачка банка са капитализацијом од 5,3 милијарди евра, док је највише трговања било акцијама Ине. Загребачка берза има развијено и тржиште обвезница. Постоје две врсте државних, обвезнице Фонда за надокнаду одузете имовине и обвезнице Министарства финансија Републике Хрватске. Такође, на Загребачкој берзи котирају се и муниципалне обвезнице градова Ријеке, Сплита, Задра, Осијека, Винковаца и Копривнице, као и двадесетак корпоративних обвезница хрватских компанија. Тржиште се прати кроз два берзанска индекса – ЦРОБЕX, који обухвата 30 акција најквалитетнијих компанија Загребачке берзе и ЦРОБИС, индекс који прати тржиште обвезница и обухвата девет обвезница емитованих од стране Министарства финансија РХ.

Прошла година је била по много чему рекордна, па је тако промет увећан за 57% у односу на 2006. годину, која је до тада држала рекорд. Тржишна капитализација порасла је за 78%, а број трансакција се удвостручио. Томе треба придодати и серију иницијалних јавних понуда акција (ИПО) и реализацију три веллика пројекта – припајање Вараждинске берзе, увођење нове платформе за трговање и пресељење у нове просторије. Иако је индекс ЦРОБЕX крајем 2007. године имао дуготрајан и осетан силазни тренд, нагодишњем нивоу он је забележио значајан раст од 63,2%.

Систем по ком се обављало трговање на Загребачкој берзи све до јесени 2007. био је више него задовољавајући тадашњем ступњу развоја хрватског тржишта капитала, које је прошле године консолидовано, припајањем Вараждинске берзе Загребачкој. Новонастале околности, које су резултирале великим бројем уврштених хартија одвредности, као и повећаним обимом трговања, али и природан развој тржишта капитала, јачање инвестиционе климе и велик интерес свих учесника тржишта за новим финансијским производима указали су на потребу имплементације новог система који би требало да задовољи потребе младог, али изузетно брзо растућег хрватског тржишта. Нова платформа за трговање шведског ОМX-а, експерта у берзанској индустрији, након вишемесечних припрема, заживела је у јесен 2007. године и омогућила даљи раст и развој овог тржишта.

 


 

УДРУЖЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И РАНИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМУ СРБИЈА“А.Д., ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“ И СВИХ ГРАЂАНА ВЛАСНИКА АКЦИЈА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“А.Д. И ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“, Београд, ул. Радивоја Кораћа бр. 4
design: www.znamo.net