почетна   |   документи   |   вести нашег брокера   |   школа берзе   |   приступница   |   архива   |   погодности   |   контакт

 

ШКОЛА БЕРЗЕ

Шта је берза.
Почеци, настанак и развој берзе
Берзанско пословање у Србији
Београдска берза данас
Начин фунционисања, учесници и односи

 

УЧЕСНИЦИ

Учесници на финасијском тржишту
Банке и други институционални инвеститори
Инвестициони фондови
Централни регистар ХоВ и Комисија за ХоВ
Брокерско дилерска друштва

 

БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
Берзански посредници
Организација брокерско дилерског друштва
Услуге брокерско дилерског друштва
Рад са клијентима
Етика и одговорност
 

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

Настанак инвестиционих фондова
Врсте инвестиционих фондова
Организација инвестиционих фондова
Портфолио менаџмент
Преглед сектора инвестиционих фондова у Србији и региону


ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Техничка и фундаментална анализа
Берзански индекси
Рацио анализа
ЕПС и П/Е рацио
Други значајни финансијски показатељи

 

НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ ТРГОВАЊА

Налози за трговање
Белеx систем за трговање
Континуирано трговање
Трговање методом преовлађујуће цене
Блок трговање

 

АКЦИЈЕ
Кратак историјат и суштина акционарства
Карактеристике акција
Акцијски капитал
Врсте и класе акција
Вредност акција

 

ОБАВЕЗНИЦЕ
Основне карактеристике обвезница
Врсте обвезница
Принос и ризик
Укратко о цени обвезнице
Обвезнице на Београдској берзи

 

ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Форварди
Фјучерси
Опције
Варанти и права
Свопови

 

МЕРЏЕРИ
Увод
Основни појмови
Циљеви
Офанзивне стратегије
Дефанзивне стратегије

 

ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Појам и особине
Привредни циклуси
Узроци и излечење кризе
Берзански крахови кроз историју
Криза на Београдској берзи
 

СВЕТСКА ТРЖИШТА
САД
Велика Британија
Западна Европа
Азија
Централна и источна Европа

 

ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
Хрватска
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Словенија
 

ИПО
Шта је ИПО?
Карактеристике и предности ИПОа
Процес и методе спровођења
ИПО у региону
ИПО и бесплатна подела акција
 

 

 

ПРИВРЕДНИ ЦИКЛУСИ

 

Економска законитост је да се савремена привреда креће у циклусима који временом ритмично понављају. Врх привредног таласа, кад су привредне активности најразвијеније, назива се полет, а његово дно, кад су оне најслабије, назива се депресија (рецесија). У фази полета производња робе и услуга буја, понуда на тржишту је разноврсна и обилна, а тражња велика јер потрошачи, услед пуне запослености и високих зарада, имају велику куповну моћ. Између производње и потрошње влада приближна равнозежа, те нема инфлације или је она изузетно ниска. Пошто су приходи у привредним гранама стабилни и пристојни, а државни буџет попуњен, имаоци уштеђеног капитала настоје да га уложе у привредне или финансијске подухвате емитената вредносних папира, мотивисани могућношћу остварења високих дивиденди или камата. Отуда тражња за њима на финансијском тржишту углавном задовољава понуду. Курсеви вредносних папира већине емитената у фази полета су обично знатно изнад њихове номиналне вредности. Обрнуто се дешава у фази депресије.

 

Између две главне фазе привредног циклуса, налазе се прелазне фазе. Фаза побољшања стања у привреди, након депресије, назива се успон (оживљавање), а фаза погоршања, након полета, назива се криза. У фази успона производња расте настојећи да задовољи стално растућу потрошњу. На финансијском тржишту, то се испољава кроз озбиљан раст курсева вредносних папира привредних субјеката, пре свега акција. У фази кризе, дешава се обрнути процес. Криза и депресија, међутима, стварају услове за нов успон, јер се у њима из конкуренције избацују прескупи и преслаби такмичари, уводе се нова техничка и технолошка достигнућа, спроводи се штедња и рационализација.

 

Цео привредни циклус обично траје између пет и десет година. Након истека претходног циклуса почиње нови, на вишем или нижем нивоу привредних активности у односу на почетно стање из претходног циклуса. У последње време успон и полет, због озбиљног и организованог мешања државе и међународних организација у привреду, трају све дуже, а криза и депресија све краће. Тежи се ка трајно равнотежном стању у привреди и тржишту, између производње и потрошње, које би било у сталном благом успону. Томе знатно доприносе економске анализе и предвиђања привредних кретања, на основу праћења главних чинилаца у структури привреде. На финансијском тржишту се кретања курсева бележе свакодневно, путем тзв. Индекса. Посматрањем индекса у одређеном раздобљу, уочава се да ли је привреда у фази успона, полета, кризе или депресије.

 


 

УДРУЖЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И РАНИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМУ СРБИЈА“А.Д., ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“ И СВИХ ГРАЂАНА ВЛАСНИКА АКЦИЈА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“А.Д. И ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“, Београд, ул. Радивоја Кораћа бр. 4
design: www.znamo.net