почетна   |   документи   |   вести нашег брокера   |   школа берзе   |   приступница   |   архива   |   погодности   |   контакт

 

ШКОЛА БЕРЗЕ

Шта је берза.
Почеци, настанак и развој берзе
Берзанско пословање у Србији
Београдска берза данас
Начин фунционисања, учесници и односи

 

УЧЕСНИЦИ

Учесници на финасијском тржишту
Банке и други институционални инвеститори
Инвестициони фондови
Централни регистар ХоВ и Комисија за ХоВ
Брокерско дилерска друштва

 

БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
Берзански посредници
Организација брокерско дилерског друштва
Услуге брокерско дилерског друштва
Рад са клијентима
Етика и одговорност
 

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

Настанак инвестиционих фондова
Врсте инвестиционих фондова
Организација инвестиционих фондова
Портфолио менаџмент
Преглед сектора инвестиционих фондова у Србији и региону


ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Техничка и фундаментална анализа
Берзански индекси
Рацио анализа
ЕПС и П/Е рацио
Други значајни финансијски показатељи

 

НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ ТРГОВАЊА

Налози за трговање
Белеx систем за трговање
Континуирано трговање
Трговање методом преовлађујуће цене
Блок трговање

 

АКЦИЈЕ
Кратак историјат и суштина акционарства
Карактеристике акција
Акцијски капитал
Врсте и класе акција
Вредност акција

 

ОБАВЕЗНИЦЕ
Основне карактеристике обвезница
Врсте обвезница
Принос и ризик
Укратко о цени обвезнице
Обвезнице на Београдској берзи

 

ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Форварди
Фјучерси
Опције
Варанти и права
Свопови

 

МЕРЏЕРИ
Увод
Основни појмови
Циљеви
Офанзивне стратегије
Дефанзивне стратегије

 

ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Појам и особине
Привредни циклуси
Узроци и излечење кризе
Берзански крахови кроз историју
Криза на Београдској берзи
 

СВЕТСКА ТРЖИШТА
САД
Велика Британија
Западна Европа
Азија
Централна и источна Европа

 

ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
Хрватска
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Словенија
 

ИПО
Шта је ИПО?
Карактеристике и предности ИПОа
Процес и методе спровођења
ИПО у региону
ИПО и бесплатна подела акција
 

 

 

НАЛОЗИ ЗА ТРГОВАЊЕ

 

За обављање самог чина трговања, неопходно је да брокер од свог клијента прими налог у ком се јасно наводи коју хартију клијент жели да купи или прода и под којим условима. Тако се долази до најопштије поделе налога на куповне и на продајне. Поред ове веома јасне поделе, налози се још могу разврстати према времену трајања, па тако постоје дневни налози и налози до опозива. При том треба истаћи да је максимално могуће издавање налога до опозива до 90 дана, с тим да клијент може свој налог ограничити и на краћи, али не и на дужи, период. Уколико се налози не реализују, они остају активни све до истека наведеног периода или до опозива датог налога у међупериоду. Далеко битнија подела налога јесте на тржишне и лимит налоге, пошто они одређују услове, односно цене, по којима ће се трговање обавити.

Тржишни налози представљају налоге по тржишним ценама које клијенти дају својим брокерима за куповину или продају хартија од вредности. Они подразумевају да брокери одмах приступе његовом извршењу и обаве трговање по цени која је у том тренутку актуелна на берзи. Дајући овакву врсту налога клијент је сигуран да ће рализовати своју намеру да купи или прода одређену хартију. Међутим он неће знати по којој ће се цени обавити дато трговање, па зато тржишни налози носе одређени ниво ризика по налогодавца. Када клијент изда такав налог, он више нема контролу над ценом по којој ће се трговање реализовати. Од брокера се ипак очекује да налог изда у најбољим околностима по клијента, односно када оцени да је тренутна тржишна цена за клијента најприхватљивија.

Лимит налози су прецизнији, пошто налогодавац одређује цену испод које не жели да прода хартију, односно цену до које је спреман да плати за њу. Овакав вид давања налога клијенту даје одређен ниво контроле над ценом по којој ће се трговање реализовати, али постоји бојазан да се налог неће извршити. У зависности од временске дужине налога (дневни или до опозива), може се десити да се налог и не изврши, јер је реална ситуација да цена акције не „упадне“ у зону коју је у налогу одредио клијент. Наиме, уколико се ради о лимит налогу продаје, цена ће се налазити, вероватно, нешто изнад цене на отварању и уколико не буде супротних налога куповине, налог се неће реализовати. Слично важи и за лимит налоге куповине, при којој клијент издаје налог по одређеној цени, на нивоу преко кога не би ишао приликом куповине дате хартије. Уколико се на страни понуде не буде нашао налог са ценом која улази у тај оквир, ни у том се случају налог неће реализовати. Куповни лимит налог ће се рализовати по лимит цени или нижој цени од ње, док ће се продајни лимит налог реализовати по лимит цени или вишој од ње. И поред овога, лимит налог је сигурнији, јер када се трговање обави, клијент унапред зна по којој ће се цени оно одиграти. Лимит налози су посебно корисни код малог обима трговања или код акција са великим и наглим осцилацијама у цени.

Осим ове две врсте налога, у светској пракси појављује се још низ других, који пак, код нас нису заступљени. У пракси развијених финансијских тржишта веома је чест стоп налог, који представља врсту налога која се издаје по одређеној цени (стоп цена) и мирују докле год тржишна цена акције не дође на ниво стоп цене. Тада овај стоп налог постаје тржишни на основу ког се обавља трговање. Стоп налози се могу комбиновати и са лимит налозима, па тако добијамо стоп лимит налоге. Ова врста представља стоп налоге који постају лимит налози када се тржишна изједначи са стоп ценом. Приликом обимног трговања чести су и налози „све или ништа“, у којој се брокеру дају инструкције да под одређеним условима купи или прода дати број хартија, а уколико је немогуће остварити трговање у целом обиму, трговање се неће ни реализовати.

 


 

УДРУЖЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И РАНИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМУ СРБИЈА“А.Д., ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“ И СВИХ ГРАЂАНА ВЛАСНИКА АКЦИЈА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“А.Д. И ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“, Београд, ул. Радивоја Кораћа бр. 4
design: www.znamo.net