Удружење власника акција "Телеком Србија"
 почетна   |   документи   |   вести нашег брокера   |   школа берзе   |   приступница   |   архива   |   погодности   |   контакт

 

ШКОЛА БЕРЗЕ

Шта је берза.
Почеци, настанак и развој берзе
Берзанско пословање у Србији
Београдска берза данас
Начин фунционисања, учесници и односи

 

УЧЕСНИЦИ

Учесници на финасијском тржишту
Банке и други институционални инвеститори
Инвестициони фондови
Централни регистар ХоВ и Комисија за ХоВ
Брокерско дилерска друштва

 

БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
Берзански посредници
Организација брокерско дилерског друштва
Услуге брокерско дилерског друштва
Рад са клијентима
Етика и одговорност
 

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

Настанак инвестиционих фондова
Врсте инвестиционих фондова
Организација инвестиционих фондова
Портфолио менаџмент
Преглед сектора инвестиционих фондова у Србији и региону


ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Техничка и фундаментална анализа
Берзански индекси
Рацио анализа
ЕПС и П/Е рацио
Други значајни финансијски показатељи

 

НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ ТРГОВАЊА

Налози за трговање
Белеx систем за трговање
Континуирано трговање
Трговање методом преовлађујуће цене
Блок трговање

 

АКЦИЈЕ
Кратак историјат и суштина акционарства
Карактеристике акција
Акцијски капитал
Врсте и класе акција
Вредност акција

 

ОБАВЕЗНИЦЕ
Основне карактеристике обвезница
Врсте обвезница
Принос и ризик
Укратко о цени обвезнице
Обвезнице на Београдској берзи

 

ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Форварди
Фјучерси
Опције
Варанти и права
Свопови

 

МЕРЏЕРИ
Увод
Основни појмови
Циљеви
Офанзивне стратегије
Дефанзивне стратегије

 

ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Појам и особине
Привредни циклуси
Узроци и излечење кризе
Берзански крахови кроз историју
Криза на Београдској берзи
 

СВЕТСКА ТРЖИШТА
САД
Велика Британија
Западна Европа
Азија
Централна и источна Европа

 

ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
Хрватска
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Словенија
 

ИПО
Шта је ИПО?
Карактеристике и предности ИПОа
Процес и методе спровођења
ИПО у региону
ИПО и бесплатна подела акција
 

 

 

ИПО у региону

 

Како српско финансијско тржиште заостаје за регионом, тако су у Србији изостале иницијалне јавне понуде, које су појединим земљама региона први пут спроведене пре више од 15 година. Мађарска нафтна компанија МОЛ још 1995. је понудила своје акције широј јавности. Тада је око 20.000 грађана купило ове акције, при чему је интересовање за куповину акција било пет пута веће од броја понуђених акција. Од када је Влада Мађарске извршила овај ИПО, акције МОЛ-а на Будимпештанској и Луксебуршкој берзи порасле су 13 пута.

Што се земаља бивше Југославије тиче, могло би се рећи, да је Хрватска отишла најдаље са иницијалним јавним понудама. Још пре две године започет је процес јавне понуде акција највећих хрватских компанија, пре свега Ине и Хрватског Телекома, када је више стотина хиљада грађана желело да дође до ових акција. Хрватском је владала права грозница када су акције Ине понуђене широј јавности, док је још веће интересовање завладало средином 2007. године када је хрватска Влада кренула са понудом акција Телекома. У првој недељи преко 200.000 грађана пријавило се за акције Телекома, па је Влада Хрватске одлучила да повећа број акција које је првенствено понудила, и то са 25% на 32,5% акција Телекома. Иако су цео процес ИПО-а споменутих компанија, пратиле бројне афере и политичка препуцавања, понуде су успешно реализоване. На пример, приликом ИПО-а Телекома, морала је бити понуђена нижа цена акција јер је та компанија имала неких нерешених питања са Дојче Телекомом, а само «темпирање» ИПО-а Телекома за септембар 2007. доводио се у везу са одржавањем парламентарних избора у Хрватској.

Нису само велика државна предузећа била предмет ИПО-а. У другој половини 2007. године спроведено је неколико иницијалних јавних понуда акција приватних компанија. Међу њима су се нашле акције Атлантик групе, Оптима Телекома, као и трговачког ланца Магма, али и други. После ИПО-а ових компанија, њихове су акције уврштене на Загребачку берзу, што је у многоме оживело трговање. Ипак, врло брзо после листирања на берзу, велики број грађана продаво је акције стечене путем ИПО-а, остваривши, на пример у случају Магме, више него солидан принос од чак 40.

Економски најразвијенија држава бивше Југославије, Словенија, касно је кренула са иницијалним јавним понудама компанија. Први приватизација путем ИПО-а у Словенији спроведена је тек крајем прошле године, када је јавности понуђено 49% власништва у другој по величини словеначкој банци – Новој кредитној банци Марибор (НКБМ). Као и у Хрватској, владало је велико интересовање, како грађана, тако и институционалних инвеститора, па је 24% акција НКБМ купило преко 100.000 грађана, а 25% преко 100 институционалних инвеститора. Тражња је петоструко премашила понуду, па су словеначки политичари и економисти најавили и друге приватизације путем ИПО-а.

Србија ће још морати да поради на припреми услова за прве иницијалне јавне понуде, а прва прилика јавља се у случају поделе бесплатних акција грађанима. Како је више пута најављивано, за крај ове године планирана је прва ИПО у Србији – ИПО Телекома.

 


 

УДРУЖЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И РАНИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМУ СРБИЈА“А.Д., ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“ И СВИХ ГРАЂАНА ВЛАСНИКА АКЦИЈА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“А.Д. И ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“, Београд, ул. Радивоја Кораћа бр. 4
design: www.znamo.net