Удружење власника акција "Телеком Србија"

Фјучерс представља обавезу да се купи или прода одређена роба или финансијска актива као што су нпр. жито, злато или хартије од вредности одређеног дана, по унапред одређеној цени. Фјучерс уговор, као и термински уговор, представља споразум између две стране о куповини или продаји активе у познато будуће време за познату цену. За разлику од терминског уговора, фјучерс уговором се нормално тргује не берзи. Да би се омогућила трговина, берза поставља извесне стандарде за фјучерс уговоре. Пошто две стране у уговору не морају да се међусобно познају, берза утврђује и гарантне механизме за извршење уговора.

Код фјучерса обично није специфициран тачан датум испоруке. У уговору се позива на месец испоруке, а дотична берза утврђује период унутар месеца када се мора извршити испорука. Време испоруке за берзанске производе је често цео месец. Код фјучерс уговора постоје две позиције. „Кратка позиција“ је позиција продавца која га обавезује да о доспећу испоручи основни инструмент из уговора. „Дуга позиција“ је позиција купца фјучерс уговора, која га обавезује да преузме (купи) основну активу о доспећу. Држалац кратке позиције има право да изабере време током трајања периода испоруке када ће извршити испоруку. Обично уговор има неколико различитих месеци испоруке са којима се тргује у исто време. Берза утврђује тачан износ активе који мора бити испоручен по једном уговору, како ће се котирати будућа цена и ограничење износа до којег се може кретати фјучерс цена (у уговору) у току једног дана. На пример, у моменту продаје, ограничење дневног кретања цена за фјучерс уговор је 1 долар. Уколико цене падају за наведени износ, за уговор се каже да је на доњем ограничењу. Уколико цена порасте за наведени износ, каже се да је на горњој граници. Кретање цена у наведеним оквирима се означава као кретање у границама. Циљ утврђивања дневних ограничења за кретање цена је да се спече велике осцилације због потенцијално шпекулативних понашања.

Сходно врсти производа којим се тргује, фјучерси се деле на робне и финансијске. У основи финансијских фјучерса налази се неки финансијски инструмент (краткорочни и дугорочни), кретање нивоа берзанских индекса и девизни курсеви. Цене фјучерс уговора се утврђују на берзи, мада још увек нису идентификона чврсте везе између фундаменталних економских кретања и цена валутних и индексних фјучерса. Када је актива за фјучерс уговор берзански производ могуће су варијације у квалитету. Због тога је након избора активе важно да берза тачно одреди степен квалитета робе који је прихватљив. Величина уговора утврђује износ активе који се мора испоручити у оквиру датог уговора. Ово је важна одлука за берзу. Ако је уговор исувише велики, многи инвеститори који би желели да покрију релативно малу изложеност или који би желели да стекну релативно малу шпекулативну позицију, били би онемогућени да користе берзу. На другој страни, ако је уговор исувише мали, трговина може бити скупа, јер сваки уговор подразумева одређене трошкове.