Удружење власника акција "Телеком Србија"

Као и било којом другом хартијом од вредности, и обвезницама се тргује у секундарном промету, односно на берзи. Обвезница има своју номиналну вредност, што представља вредност на коју обвезница гласи, односно онај износ средстава који ће власнику обвезнице бити исплаћен о року доспећа. Међутим, ова номинална вредност се по правилу разликује од тржишне цене по којој се остварују купопродајне трансакције на берзи. Што је рок доспећа ближи то је цена ближа номиналној вредности, на берзи се она исказује у проценту који се у том тренутку добија у односу на номиналну вредност. Наравно, као и било која друга хартија од вредности, тржишна цена обвезнице зваиси од понуде и тражње која се у датом тренутку налази на тржишту капитала. Обвезнице су хартије од вредности са веома разноликим роковима доспећа, који се крећу од неколико дана, па чак до неколико деценија. С обзиром на ову чињеницу, одређивање цене обвезнице веома је сложен и компликован процес, који пре свега има за циљ одређивање садашње вредности будуће вредности.

Цена обвезнице зависи и од врсте обвезнице, односно да ли је она купонска или бескупонска. Цена купонских обвезница формираће се на основу два основна елемента – процена очекиваног цасх флоwа и процена стопе очекиваног приноса. Цасх флоw обвезнице састоји се од периодичних годишњих исплата купона до дана доспећа, као и од номиналне вредности на дан доспећа. Стопа очекиваног приноса утврђује се, најједноставније као принос који остварују сличне овезнице на тржишту. Ова стопа се често дефинише као годишња каматна стопа. С обзиром на то да је цена обвезнице садашња вредност цасх флоwа, она се одређује збиром следеће две вредности – садашње вредности полугодишњих или годишњих исплата купона и садашње вредности главнице на дан доспећа.

Код бескупноске обвезнице не постоји периодична исплата купона. Инвеститор ће реализовати приос од улагања као разлику између куповне и продајне цене, односно између набавне цене номиналне вредности која се исплаћује по доспећу. С обзиром на споменуту чињеницу да ове обвезнице немају купон, цена се одређује на исти начин као и код купонских обвезница, с тим што се за вредност купона узима вредност нула. Цена бескупонске обвезнице, представља, дакле, садашњу вредност суме која се добија о року доспећа обвезнице.

У секундарном промету цена обвезнице је променљива величина, а осим понуде и тражње, на њу утиче и промена тржишних каматних стопа. Како купонска стопа остаје непормењена, а тржишни услови се мењају, једина величина која се може променити, како би остварила нови тражени принос, јесте цена обвезнице. Суштина промене цене обвезнице јесте изједначавање приноса на обвезнице са тржишном каматном стопом, па се тако поред купонског приноса форимра и други принос инвеститора – капитални добитак, односно губитак. Уколико дође до тога да је купонска каматна стопа обвезнице већа од тршишне каматне стопа, цена обвезнице ће бити већа од номиналне вредности, јер она генерише већи принос од тржишног. Тада се обвезнице ове врсте продају са премијом. И наравно, важи и супротно, да ако је купонска каматна стопа нижа од тржишне, обориће се тржишна цена обвезнице и оне ће се продавати са дисконтом.

На крају треба напоменути да је једна од основних карактеристика обвезнице инверзна веза цене и приноса, односно да се цена обвезнице мења у супротном правцу од тржишног приноса. Ова појава се дешава јер цена обвезнице представља садашњу врендност будућег новчаног тока. Па тако, са растом траженог приноса, долази до пада садашње вредности будућег новчаног тока, односно цене, и обрнуто, када тржишни принос пада, садашње вредности будућег новчаног тока расте.