Удружење власника акција "Телеком Србија"

При улагању у обвезнице морамо се суочити са одређеним ризицима са једне стране и приносима са друге стране. Улагање у обвезнице мотивисано је очекивањем инвеститора да оствари одређени принос. Принос, међутим, може али и не мора да буде остварен или може бити виши или нижи од очекиваног. Иако су по дефиницији најмање ризичне хартије од вредности су оптерећене неким врстама ризика. Једна врста ризика је кредитни ризик који се дефинише као вероватноћа да емитент не изврши своје обавезе. Што је већи кредитни ризик, то је и већа каматна стопа обвезнице и нижа цена. Код државних обвезница овај ризик је, по конвенцији, једнак нули. Друга врста ризика је каматни ризик који представља вероватноћу промене тржишне каматне стопе која детерминише цену обвезница у секундарном промету. Промена тржишних каматних стопа инверзно утиче на промену тржишне цене обвезница. Ова релација тржишне каматне стопе/тржишне цене обвезнице изазваће и промене у зависности да ли тржишна каматна стопа пада или расте. За инвеститора који планира да обвезницу држи до рока доспећа, промене каматних стопа у оквиру периода не изазивају губитке. Проблем настаје када се обвезница мора продати пре рока доспећа. Повећање каматне стопе након продаје значило би капитални губитак. Изведени ризик је ризик реинвестирања који се региструје само код дугорочних обвезница и у случају значајног варијабилитета каматних стопа. Следећи ризик с којим се можемо суочити је ризик инфлације који представља вероватноћу да ће доћи до неочекиване инфлације која није узета у обзир приликом формирања номиналне каматне стопе. Постоји и ризик ликвидности који се односи на вероватноћу да се не оствари секундарни промет обвезнице. И опет, за инвеститора који држу обвезницу до рока доспећа овај ризик не постоји. Постоји и ризик промене девизног курса који се јавља у ситуацији када инвеститор, који уложи новац у обвезницу чији се емитент обавезује да ће вршити плаћања у једној валути, не може са сигурношћу знати какав ће бити новчани ток изражен у другој валути.

Са друге стране, обвезнице доносе принос који мотивише инвеститоре да улажу у њих. Номинални принос једнак је номиналној каматној стопи на обвезницу и он се не мења током животног века обвезнице, јер се не мењају ни каматна стопа ни номинална вредност. Номинални принос није осетљив на тржишне факторе и због тога номинални принос има релативно малу аналитичку и практичну вредност за инвеститоре. Инвеститора доминантно занима стварни принос. Прва мера стварног приноса је текући принос. Стопа текућег приноса се израчунава као коефицијент каматног прихода, односно купона , која се код стандардне обвезнице не мења, и цене по којој је инвеститор купио обвезницу, која се у секундарном промету мења, теоријски бесконачно много пута. Текући принос је већи од номиналног или купонског, ако је ценаобвезницамања од номиналне вредности, односно ако је обвезница купљена уз дисконт. Консеквентно, текући принос је мањи од номиналног ако је обвезница купљена са премијом. Стога, текући приноса је веома остетљив на тржишну цену. Због тога је овај коефицијент поуздан индикатор тренутне рентабилности улагања у обвезницу. Мана је што се не узима у обзир временска вредност новца. Та мана је елиминисана мерењем приноса мерењем приноса до доспећа. То је стопа која изједначава две вредности: садашњу вредност новчаних токова и цену обвезнице. Дакле, принос до доспећа је интерна стопа приноса обвезнице. При њиховом израчунавању узимају се обзир цене обвезнице, годишње камате и рок доспећа. Због тога је употреба овог показатеља далеко поузданија. Још једна ствар којју треба напоменути је да за истопроцентну промену тржишне каматне стопе, дугорочне обвезнице ће реаговати са варијабилитетом цена од краткорочних.