почетна   |   документи   |   вести нашег брокера   |   школа берзе   |   приступница   |   архива   |   погодности   |   контакт

 

ШКОЛА БЕРЗЕ

Шта је берза.
Почеци, настанак и развој берзе
Берзанско пословање у Србији
Београдска берза данас
Начин фунционисања, учесници и односи

 

УЧЕСНИЦИ

Учесници на финасијском тржишту
Банке и други институционални инвеститори
Инвестициони фондови
Централни регистар ХоВ и Комисија за ХоВ
Брокерско дилерска друштва

 

БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
Берзански посредници
Организација брокерско дилерског друштва
Услуге брокерско дилерског друштва
Рад са клијентима
Етика и одговорност
 

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

Настанак инвестиционих фондова
Врсте инвестиционих фондова
Организација инвестиционих фондова
Портфолио менаџмент
Преглед сектора инвестиционих фондова у Србији и региону


ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Техничка и фундаментална анализа
Берзански индекси
Рацио анализа
ЕПС и П/Е рацио
Други значајни финансијски показатељи

 

НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ ТРГОВАЊА

Налози за трговање
Белеx систем за трговање
Континуирано трговање
Трговање методом преовлађујуће цене
Блок трговање

 

АКЦИЈЕ
Кратак историјат и суштина акционарства
Карактеристике акција
Акцијски капитал
Врсте и класе акција
Вредност акција

 

ОБАВЕЗНИЦЕ
Основне карактеристике обвезница
Врсте обвезница
Принос и ризик
Укратко о цени обвезнице
Обвезнице на Београдској берзи

 

ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Форварди
Фјучерси
Опције
Варанти и права
Свопови

 

МЕРЏЕРИ
Увод
Основни појмови
Циљеви
Офанзивне стратегије
Дефанзивне стратегије

 

ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Појам и особине
Привредни циклуси
Узроци и излечење кризе
Берзански крахови кроз историју
Криза на Београдској берзи
 

СВЕТСКА ТРЖИШТА
САД
Велика Британија
Западна Европа
Азија
Централна и источна Европа

 

ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
Хрватска
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Словенија
 

ИПО
Шта је ИПО?
Карактеристике и предности ИПОа
Процес и методе спровођења
ИПО у региону
ИПО и бесплатна подела акција
 

 

 

ВРСТЕ ОБВЕЗНИЦА

 

На финансијским тржиштима постоји широка лепеза дужничких хартија од вредности. У зависности од емитента могу се поделити на: обвезнице државног трезора, органа управе и корпорацијске обвезнице. То је уједно и најакуелнија подела.

Обвезнице државног трезора су најсигурније хартије од вредности. Њих емитује држава односноовлашћени државни орган, ради обезбеђења средстава из реалних извора ради усклађивања прилива и одлива бужета односно за покриће тренутних буђжетских дефицита као и антиципативне буђжетске потрошње. Влада сваке државе гарантује да ће инвеститорима благовремено бити измириване обавезе. Стога, ове хартије од вредности носе мали принос с обзиром на низак ризик који је садржан у њима.

Обвезнице органа управе (муниципалне обвезнице) емитују државни, регионални и локални органи ради прикупљања средстава за финансирање разноврсних пројеката од јавног интереса. Њих емитују градови, региони, школе, универзитети и сл. Ради обезбеђења потребних средстава за финансирање буђжетског дефицит локалних органа власти, за изградњу школе, болнице, уличног осветљења, спортских објеката. Овај тип обвезница је обично изузет од пореза како би био што привлачнији инвеститорима. Уколико део прихода који се добије стављањем реализованих пројеката у функцију служи за исплату дуга, ове обвезнице се називају приходовне. Обвезнице са генералном обавезом, пак, емитују управни органи који имају овлашћења за наплату пореза и тако генеришу приход за измирење дуга.

Трећа врста су корпоративне обвезнице и њих емитују предузаћа било да су то јавна предузећа, транспортна и индустријска предузећа, банке или друге финансијске компаније.Корпоративне обвезнице обично плаћају веће камате од претходних типова обвезница, али и носе већи ризик. С друге стране, оне су мање ризичне од акција јер уколико корпорација банкротира повериоци (власници обвезница) се пре исплаћују из ликвидационе масе од власника (акционара). Корпоративне обвезнице могу бити осигуране када корпорација као средство обезбеђења користи имовину (опрему, некретнине и сл.) или колатерал (финансијску активу) из које ће се наплатити повериоци ако не испуни уговорене обавезе. Неосигуране обвезнице су гарантоване угледом емитента и иако изгледају ризичније понекад могу имати и бољи рејтинг од осигураних обвезница.

 

Стара штедња

 

Ради регулисања јавног дуга на име старе девизне штедње Савезне Републике Југославије који је постао дуг Републике Србије и Републике Црне Горе, обе чланице државне заједнице емитовале су обвезнице које гласе на евро у износу целокупног дуга са урачунатим каматама у износу од 4,2 милијарде евра. Обвезнице доспевају сваког 31. маја од 2004. до 2016. године а инвеститори их могу продавати и преко Београдске берзе, наравно, уз дисконт у цени.

Поред ове поделе постоје и још доста других, тако да разликујемо поделу према року доспећа, према начину означавања власништва, према начину на који се остварује право на камату, према начину обрачуна камате, према времену у коме се исплаћује главница, према начину обезбеђивања отплате, према могућности откупа пре рока доспећа, према томе ко се јавља као емитент обвезница и сл.

 


 

УДРУЖЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И РАНИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМУ СРБИЈА“А.Д., ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“ И СВИХ ГРАЂАНА ВЛАСНИКА АКЦИЈА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“А.Д. И ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“, Београд, ул. Радивоја Кораћа бр. 4
design: www.znamo.net