Удружење власника акција "Телеком Србија"

Постоји више врста акција, при чему је најпознатија она подела на обичне и приоритетне. Не постоји јединствена и универзално прихваћена дефиниција обичних акција. Један од приступа њиховом објашњавању их дефинише као елеменат акцијског капитала који одражава власничку позицију у предузећу. Са друге стране се обичне акције тако називају пошто власници немају посебних преференција у погледу на дивиденду или банкротство. Емисија обичних акција за предузеће представља један од могућих начина за стицање дугорочних извора средстава, то јест капитала. При томе, предузеће се одлучује на продају једног дела свог власништва, док нови власници акција стичу одређени проценат власништва над њим. На тај начин акције представљају права власника на део имовине предузећа. Исплата дивиденде власницима обичних акција се врши после измирења обавеза према власницима обвезница и приоритетних акција. Слично је и у случају банкротства или ликвидације предузећа.

Другу велику групу акција представљају приоритетне, повлашћене или преференцијалне акције. Оне такође одражавају део власништва над власничким обликом предузећа с том разликом што њихови власници обично не уживају право гласа. Заузврат се власницима гарантује фиксна дивиденда и повлашћен третман у погледу њене исплате. У поређењу са обичним акцијама, то конкретније значи да ниједан динар дивиденде не сме бити исплаћен власницима обичних акција, док се не исплати дивиденда власницима преференцијални акција. Управо, услед наведене предности приоритетне акције су и добиле име. Међутим постоји још једна специфичност ових акција. Реч је о приоритету у погледу извршења обавеза у случају банкротства или ликвидације акционарског друштва. Тада су права њихових власника „старија“ у односу на власнике обичних акција. Услед свега тога оне нуде већу сигурност, односно мањи ризик својим власницима у односу на власнике обичних акција. Преференцијалне акције могу бити и заменљиве или конвертибилне, где својим власницима дају могућност да под фиксним и релативно повољним условима буду конвертоване у обичне акције. У погледу плаћања дивиденде могуће је разликовати две врсте приоритетних акција, а то су кумулативне и некумулативне. Разлика се огледа у томе да ли се све неисплаћене дивиденде из ранијих година кумулирају или не. При томе оне увек морају бити исплаћене пре него што се исплате дивиденде власницима обичних акција.

По важећем Закону о хартијама од вредности предвиђају се врсте акција према редоследу емитовања и то, оснивачке и акције следећих емисија. Према праву гласа разликују се акције без и са правом гласа. Постоје и гарантоване акције, чија је специфичност да су гарантоване од стране акционарског друштва или неке од финансијских институција.

Поред две основне врсте акција, могуће је у оквиру сваког инструмента разликовати већи број варијанти. Тако је у оквиру обичних акција могуће разликовати више класа акција (А,Б, итд.) које својим власницима дају различита права гласа, самим тим и контроле, али и различите приходе и ризике. Креирање више класа акција представља један од начина како акционарска друштва могу акције да користе као инструменте контроле власничке структуре. Не постоје универзалана правила у погледу дефинисања више класа акција, већ се оне креирају од случаја до случаја. Појам класа акција може код лаика створити одређене забуне. Да би то спречили неопходно је истаћи како овај механизам не подразумева емитовање различитих врста акција. Истовремено постојање преференцијалних и обичних акција не подразумева да аутоматски постојии механизам више класа акција. Класе акција се односе на егзистенцију више различитих група у оквиру исте врсте, најчешће обичних акција. Оне се међусобно могу разликовати у погледу учешћа у власништву, права гласа и слично. Међутим, све оне имају исте заједничке карактеристике везане за њихову врсту.