Удружење власника акција "Телеком Србија"

За боље сагледавање суштине акционарства, потребно је појаснити основне елеметне који чине акцијски капитал предузећа. Оно што се у англосаксонској пракси назива еqуитy, код нас зове акцијски капитал и чини га номинална вредност акција, капитални вишак, односно емисиона премија или ажио и нераспоређена добит, односно акумулација.

Када се врши емисија акција, обавезно се наводи и номинална вредност акције, што представља вредност по којој се емитоване акције књиже у рачуноводству акционарског друштва. Међутим, треба разликовати номиналну од књиговодствене вредност акција. Она није иста, с обзиром на то да је књиговодствена вредност рачунска категорија и мења се током времена. О рачуноводственој вредности биће речи нешто касније, па је потребно даље појаснити први елемент акцијског капитала – номиналну вредност акцијског капитала. Он представља производ номиналне цене појединачне акције и укупан број емитованих акција. Уколико је, на пример, предузеће емитовало 100.000 акција, номиналне цене 100 динара, укупна номинална вредност акцијског капитала износи 10.000.000 динара. Постоје пак случајеви када се акције емитују без номиналне вредности, како би спречиле власнике да се исувише вежу за ту вредснот и како би добиле могућност да прикупе веће износе капитала, пошто се акције најчешће продају по вишој цени од номиналне. У том случају, цена по којој су акције продате узима се као номинална и по њој се евидентирају у рачуноводству предузећа.

У пракси се веома ретко акције продају по номиналној вредности. То ће се радити у раним фазама развоја акционарског друштва, када је неопходно скупити што више и што брже капитала. Међутим, како се предузеће развија и остварује одређене позитивне резултате, оно ће настојати да своје акције прода по цени која је изнад номиналне цене. Разлика која том приликом настане, тј. разлика између номиналне и продајне цене акција представља други елемент акцијског капитала, који се назива капитални вишак односно емисиона премија или ажио. Ажио не може бити негативна величина, пошто предузеће неће никад дозволити продају акција испод номиналне вредности.

Коначно, трећи елемент акцијског капитала представља задржани профит односно нераспоређену добит. Овај елемент је интерног карактера, односно настаје заслугама предузећа, док су претходна два екстерног типа и акционарско друштво тешко може на њих директно утицати. Нераспоређена добит настаје као резултат успешног пословања предузећа и реч је о делу укупне добити корпорације коју она не исплаћује власницима акција у облику дивиденди. С обзиром на то да је задржана добит интерног карктера, без спољнег ангажовања, то омугаћава њихово коришћење уз релативно ниске трошкове. Задржавање добити подразумева смањивање средстава за исплату дивиденди у садашњости, али ствара могућности да дође до повећања њихових исплата у будућности, пошто ће предузеће доћи до финансијских средстава за експанзију свог пословања под релативно повољним условима. Такође, због коришћења задржане добити у финансирању предузећа власници акција можда пропуштају право на дивиденду, али не губе контролна права која би била угрожена у случају емитовања нових акција ради сакупљања капитала.