Удружење власника акција "Телеком Србија"

Акције представљају власничку хартију од вредности, пошто представљају удео акционара у власништву акционарског друштва. Наиме, као што је познато, укупан капитал предузећа, подељен је на одређени број акција и сваки власник који их поседује, власник је сразмерног дела датог предузећа. Некада су се акције и физички штампале, међутим данас је то веома редак случај. Највећи број акција сада се налази у електронском облику, а власник поседује једноставну потврду на којој се налазе подаци о датој акцији као и о самом акционару. Процес дематеријализације акција захватио је готово сва тржишта капитала, што у многоме смањује трошкове емисије, али и самог рада са акцијама.

Једна од најзначајнијих карактеристика акција, која је донела велику предност корпоративног власничког облика у односу на друге, јесте ограничена одговорност власника. Наиме, власник удела у акционарском друштву у случају губитка или пословног неуспеха компаније, не може изгубити више од онога што је уложио у куповину датих акција. Поред ове веома значајне карактеристике, акције својим имаоцима доносе још велики број права, што их битно разликује од других финансијских инструмената.

Сама суштина поседовања акције лежи у чињеници да је њен власник уједно и власник сразмерног дела предузећа чије акције поседује. Ова чињеница му даје право контроле које се састоји у праву гласа на скупштини акционара, односно власнику акција омогућује да учествује у избору менаџера који улазе у руководеће органе акционарског друштва. Самим тим, акционар посредно руководи предузећем и тако утиче на будуће пословање компаније, што може донети раст цена акција, али и већу добит. Део добити која настане у предузећу дели се међу акционарима, а сразмерно његовом уделу. Ово право на део добити акционарског друштва није ништа друго до право на дивиденду. Ипак, ово право се не мора увек остварити, јер понекад предузеће може одлучити да не исплати дивиденду, већ да тај износ добитка реинвестира у предузеће, у жељи да у будућем периоду оствари још већу добит.

Акционарска друштва свој капитал могу увећавати и путем емисије нових акција. У том случају постојећим акционарима се нуди да остваре своје право прече куповине новоемитованих акција. Како би сачували свој власнички удео, потребно је да докупе сразмеран удео у новој емисији акција, па им се омогућава да тај процес ураде пре осталих заинтересованих лица, и често по нижој цени. Да би акционар задржао исти власнички удео као и пре емисије, он мора да докупи онолики број акција колико износи његов удео у постојећој власничкој структури, па тако, уколико је он до сада имао 1% власништва, приликом емисије нових 10.000 акција, да би сачувао исти удео, акционар мора да докупи 100 акција (1% од 10.000). Акционар може и да не искористи ово право, али ће се тада његов власнички удео смањити.

Приликом стечаја или ликвидације предузећа, власник акција остварује право на сразмеран део стечајне или ликвидационе масе. Међутим, пре власника обичних акција, на ову масу право остварују власници обвезница и преференцијалних акција, па се тако може десити да власник обичних акција не оствари ово право, али би он требало унапред да буде свестан овог ризика. Такође, акционар има право увида у основне пословне резултате акционарског друштва, али ово право ипак није неограничено, како би се предузеће сачувало конкурентску позиција предузећа, која може бити угоржена објављивањем свих својих пословних резултата.

Карактеристика која је акцијама дала, можда, примат на финансијским тржиштима јесте право на њихов трансфер, односно слободну продају. Акционари, најчешће, своје акције могу продавати без икаквих ограничења, било кад и било коме. Ово право чини акције врло ликвидним финансијским улагањем, омогућавајући брз улазак и брз излаза из одређених власничких позиција. Постоје, међутим, и затворена акционарска друштва, код којих ово право може бити мало сложениије, пошто је за продају својих акција потребно добити одбрење менаџера или пак скупштине акционара.