Удружење власника акција "Телеком Србија"

За обављање самог чина трговања, неопходно је да брокер од свог клијента прими налог у ком се јасно наводи коју хартију клијент жели да купи или прода и под којим условима. Тако се долази до најопштије поделе налога на куповне и на продајне. Поред ове веома јасне поделе, налози се још могу разврстати према времену трајања, па тако постоје дневни налози и налози до опозива. При том треба истаћи да је максимално могуће издавање налога до опозива до 90 дана, с тим да клијент може свој налог ограничити и на краћи, али не и на дужи, период. Уколико се налози не реализују, они остају активни све до истека наведеног периода или до опозива датог налога у међупериоду. Далеко битнија подела налога јесте на тржишне и лимит налоге, пошто они одређују услове, односно цене, по којима ће се трговање обавити.

Тржишни налози представљају налоге по тржишним ценама које клијенти дају својим брокерима за куповину или продају хартија од вредности. Они подразумевају да брокери одмах приступе његовом извршењу и обаве трговање по цени која је у том тренутку актуелна на берзи. Дајући овакву врсту налога клијент је сигуран да ће рализовати своју намеру да купи или прода одређену хартију. Међутим он неће знати по којој ће се цени обавити дато трговање, па зато тржишни налози носе одређени ниво ризика по налогодавца. Када клијент изда такав налог, он више нема контролу над ценом по којој ће се трговање реализовати. Од брокера се ипак очекује да налог изда у најбољим околностима по клијента, односно када оцени да је тренутна тржишна цена за клијента најприхватљивија.

Лимит налози су прецизнији, пошто налогодавац одређује цену испод које не жели да прода хартију, односно цену до које је спреман да плати за њу. Овакав вид давања налога клијенту даје одређен ниво контроле над ценом по којој ће се трговање реализовати, али постоји бојазан да се налог неће извршити. У зависности од временске дужине налога (дневни или до опозива), може се десити да се налог и не изврши, јер је реална ситуација да цена акције не „упадне“ у зону коју је у налогу одредио клијент. Наиме, уколико се ради о лимит налогу продаје, цена ће се налазити, вероватно, нешто изнад цене на отварању и уколико не буде супротних налога куповине, налог се неће реализовати. Слично важи и за лимит налоге куповине, при којој клијент издаје налог по одређеној цени, на нивоу преко кога не би ишао приликом куповине дате хартије. Уколико се на страни понуде не буде нашао налог са ценом која улази у тај оквир, ни у том се случају налог неће реализовати. Куповни лимит налог ће се рализовати по лимит цени или нижој цени од ње, док ће се продајни лимит налог реализовати по лимит цени или вишој од ње. И поред овога, лимит налог је сигурнији, јер када се трговање обави, клијент унапред зна по којој ће се цени оно одиграти. Лимит налози су посебно корисни код малог обима трговања или код акција са великим и наглим осцилацијама у цени.

Осим ове две врсте налога, у светској пракси појављује се још низ других, који пак, код нас нису заступљени. У пракси развијених финансијских тржишта веома је чест стоп налог, који представља врсту налога која се издаје по одређеној цени (стоп цена) и мирују докле год тржишна цена акције не дође на ниво стоп цене. Тада овај стоп налог постаје тржишни на основу ког се обавља трговање. Стоп налози се могу комбиновати и са лимит налозима, па тако добијамо стоп лимит налоге. Ова врста представља стоп налоге који постају лимит налози када се тржишна изједначи са стоп ценом. Приликом обимног трговања чести су и налози „све или ништа“, у којој се брокеру дају инструкције да под одређеним условима купи или прода дати број хартија, а уколико је немогуће остварити трговање у целом обиму, трговање се неће ни реализовати.