почетна   |   документи   |   вести нашег брокера   |   школа берзе   |   приступница   |   архива   |   погодности   |   контакт

 

ШКОЛА БЕРЗЕ

Шта је берза.
Почеци, настанак и развој берзе
Берзанско пословање у Србији
Београдска берза данас
Начин фунционисања, учесници и односи

 

УЧЕСНИЦИ

Учесници на финасијском тржишту
Банке и други институционални инвеститори
Инвестициони фондови
Централни регистар ХоВ и Комисија за ХоВ
Брокерско дилерска друштва

 

БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
Берзански посредници
Организација брокерско дилерског друштва
Услуге брокерско дилерског друштва
Рад са клијентима
Етика и одговорност
 

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

Настанак инвестиционих фондова
Врсте инвестиционих фондова
Организација инвестиционих фондова
Портфолио менаџмент
Преглед сектора инвестиционих фондова у Србији и региону


ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Техничка и фундаментална анализа
Берзански индекси
Рацио анализа
ЕПС и П/Е рацио
Други значајни финансијски показатељи

 

НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ ТРГОВАЊА

Налози за трговање
Белеx систем за трговање
Континуирано трговање
Трговање методом преовлађујуће цене
Блок трговање

 

АКЦИЈЕ
Кратак историјат и суштина акционарства
Карактеристике акција
Акцијски капитал
Врсте и класе акција
Вредност акција

 

ОБАВЕЗНИЦЕ
Основне карактеристике обвезница
Врсте обвезница
Принос и ризик
Укратко о цени обвезнице
Обвезнице на Београдској берзи

 

ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Форварди
Фјучерси
Опције
Варанти и права
Свопови

 

МЕРЏЕРИ
Увод
Основни појмови
Циљеви
Офанзивне стратегије
Дефанзивне стратегије

 

ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Појам и особине
Привредни циклуси
Узроци и излечење кризе
Берзански крахови кроз историју
Криза на Београдској берзи
 

СВЕТСКА ТРЖИШТА
САД
Велика Британија
Западна Европа
Азија
Централна и источна Европа

 

ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
Хрватска
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Словенија
 

ИПО
Шта је ИПО?
Карактеристике и предности ИПОа
Процес и методе спровођења
ИПО у региону
ИПО и бесплатна подела акција
 

 

 

БЕРЗАНСКИ ИНДЕКСИ

 

Најчешће коришћену групу индикатора тржишта представљају берзански индекси који својим ценовним кретањем треба да дају одговор на основно питање: Шта се дешава на финансијском тржишту? Индекс представља имагинарни портфолио хартија од вредности који репрезентује одређено тржиште или један његов сегмент, нпр. поједину грану или поједину врсту хартија од вредности. Сваки индекс има своју методологију израчунавања, при чему сваки од њих полази од базног времена посматрања и базне вредности која се, по правилу, индексира са 1, 10, 100 или 1.000. Прате се промене вредности индекса, при чему је далеко кориснија процентуална од апсолутно промене.

При изради берзанског индекса мора се водити рачуна о неколико битних ствари. Величина узорка мора бити таква да се њоме довољно прецизно може репрезентовати тржишни сегмент који се жели апроксимирати. Мали узорци могу довести до непрецизности, а велики могу произвести неекономичност и компликованост израчунавања. Још једна битна ствар која одређује квалитет индекса јесте одређивање пондера. Пондерисање одређује значај појединих елемената узорка на кретање скупа као целине. Најчешће се за пондере узима број који одражава учешће капитализације дате акције у капитализацији скупа, односно тржишног сегмента који се жели апроксимирати.

Најпопуларнији и најпознатији светски берзански индекси су свакако амерички Dow Jones Industrial Average (DJIA) и Standard & Poor's 500 Stocks Composite Average (S&P500). DJIA индекс један је од најстаријих индекса пошто је креиран још у XИX веку. Креиран као скуп 30 најквалитетнијих америчких компанија, свакодневно се објављује у Вол Стрит Журналу и представља просек цена акција поменутих 30 компанија. S&P500 представља индекс од 500 високо квалитетних компанија, махом са седиштем у САД. Индекс је комерцијални, који је, заједно са осталим индексима које израђује Standard&Poor's, доступан свима који се на њега претплате. Овај индекс је креиран 1957. године, с тим да је први S&P индекс настао још 1923, који је обухватао 90 компанија. У свету се рачуна на стотине берзанских индекса, а неки од најважнијих су индекси Лоноднске берзе – FT-SE 100, Токијске – Nikkei 225, Франкфуртске – DAX, Париске – CAC, и други.

Београдска берза свакодневно објављује два индекса – Белеx15 и БелеxЛине. Белеx15 представља индекс најликвиднијих српских акција којима се тргује на континуираном сегменту Београдске берзе. Овај индекс је превасходно намењен унапређењу инвестиционог процеса, кроз мерење перформанси најликвиднијег сегмента српског тржишта капитала, као и кроз могућност упоређивања потенцијалних инвестиционих стратегија према индексу. Белеx15 је пондерисан искључиво тржишном капитализацијом која се налази у слободном промету. Фрее флоат фактор је проценат акција који се налази у слободном промету и који је јавно доступан потенцијалним инвеститорима и добија се када се од укупног броја акција одузму акције које се не налазе у слободном промету. Белеx15 се мери од 4.октобра 2005. године када је имао базну вредност 1.000 индексних поена, при чему је у наредних 28 месеци (4.2.2008.) порастао на 2.346,24 поена.

Континуирано анализирајући развој и перформансе акција којима се тргује на тржиштима Београдске берзе, а у циљу што прецизнијег представљања кретања на домаћем тржишту капитала, Београдска берза почела је са израчунавањем новог општег тржишног индекса БелеxЛине, који је заменио дотадашњи општи индекс БелеxФМ. Основна разлика између ова два показатеља је у томе што БелеxЛине представља кретања цена репрезентативног узорка хартија којима се тргује, у односу на методологију БелеxФМ који је давао приказ кретања цена свих хартија које су закључиле најмање једну трансакцију. Један од основних разлога који је иницирао замену постојећег индекса новим, је чињеница да је енорман раст цена акција и уопште тржишних активности неадекватно представљен претходним показатељем општег кретања, односно индексом БелеxФМ. Индекс БелеxЛине је дизајниран као основни »бенцхмарк« за праћање кретања цена на српском тржишту капитала. Са друге стране, БелеxЛине је дизајниран на начин који најближе могуће описује укупна тржишна кретања и који може служити као подлога за креирање структурираних производа и деривата на домаћем И иностраном тржишту. Од њега се очекује да буде аналитичка алтатка како за портфолио менаџере, професионалне аналитичаре, стручну јавност, инвеститоре, тако и све друге који проучавају динамику кретања цена на српском тржишту.

 


 

УДРУЖЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И РАНИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМУ СРБИЈА“А.Д., ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“ И СВИХ ГРАЂАНА ВЛАСНИКА АКЦИЈА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“А.Д. И ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“, Београд, ул. Радивоја Кораћа бр. 4
design: www.znamo.net