Удружење власника акција "Телеком Србија"

Инвестициони фондови су у Србији релативно нова ствар, пошто је Закон о инвестиционим фондовима донет половином 2006. године, а у пракси почео да се примењује почетком 2007. када је и први фонд је почео са радом. Први фонд у Србији, Делта Плус, основан је фебруара 2007. и од тада до данас забележио раст инвестиционе јединице од преко 30%, док је следећи фонд, Фима ПроАцтив, отпочео са радом почетком маја прошле године и од тада остварио раст инвестиционе јединице од 1,7%, при чему је половином октобра, тај раст био 13%. Тренутно другу по величини вредност инвестиционе јединице има фонд Фоцус Премиум, који је са радом отпочео почетком септембра 2007. и од тада до данас убележио раст инвестиционе јединице за 2%, док је половином новембра тај раст био 12%.

Најновији фонд на српском финансијском тржишту, Delta Dynamic, отпочео је са радом 30. јануара, при чему је важно истаћи да је он први фонд раста вредности имовине, што значи да ће најмање 75% своје имовине улагати у акције. Отварање новог типа фонда веома је значајно за овај сектор у Србији, пошто је досадашњих шест фондова мешовитог типа, па инвеститорима није понуђена алтернатива. Како фондови раста имовине обезбеђују већу зараду, али и сразмерно већи ризик, препуштено је инвестотирма да одлуче коме ће поверити своја средства.

Уколико погледамо земље региона, односно земље бивше Југославије, видећемо да се Србија налази на самом зачељу и каска са развојем сектора инвестиционих фондова. Словенија, као једина чланица ЕУ од земаља бивше Југославије, логично, предњачи по питању сектора инвестионих фондова, па тако у Словенији данас ради око 270 фондова најразличитијих врста. Слична је ситуација и у Хрватској где тренутно послује чак 112 фондова, при чему су први отворени још 2001. године. Битно је истаћи да у ове две државе постоји јасна дисперзија између фондова различитих типова, па тако у хрватској постоје акцијски, обвезнички, мешовити и новчани фондови, док је код нас ситуација драстично другачија, јер сви фондови који тренутно послују су мешовити.

Колики је потенцијал инвестиционих фондова, показује и податак да је највећи раст у 2007. у Хрватској, имао фонд Илирика ЈИЕ, остваривши раст инвестиционе јединице од чак 58,15%. Словеначка компанија Илирика, одавно послује и у Србији, а крајем 2007. основан је и фонд под истим именом. С обзиром на кризу која на Београдској берзи траје дуже од пола године, довела је до тога да инвестициони фоднови у Србији не забележе значајније скокове вредности инвестиционих јединица.

И друге бивше републике предњаче по броју инвестиционих фондова, па их тако у Босни и Херцеговини има 28, од чега 17 у Републици Српској, а 11 у Федерацији БиХ, док у Македонији постоји 12 регистрованих инвестиционих фондова. У прилог чињеници да је Србија поприлично заостала за земљама региона, говори и податак о суми нето активе фондова у Хрватској, која у јануару 2008. износи око 4,1 милијарде евра, док сума нето активе фондова у Србији износи тек нешто мање од 50 милиона евра.

Како је финансијско тржиште гладно за новим инвестицијама, а при том постоје и значајна средства орочена у банкама, без веће могућности за алтернативно улагање, реално је очекивати снажан развој сектора инвестиционих фондова у будућем периоду.