Удружење власника акција "Телеком Србија"

Портфолио менаџмент представља умеће доношења одлука о инвестиционој политици и стварању микса различитих хартија, кроз алокацију активе, а у циљу успешног балансирања између ризика и резултата. Он представља управљање инвестицијама у хартије од вредности које је у различитим формама потребно индивидуалним и институционалним инвеститорима.

Поједини инвеститори се тиме баве директно, ослањајући се на сопствена знања и искуства, док већина њих ангажује менаџере који се баве управљањем портфолиа. Инвестициони фонодови настали су превасходно ради обављања ове функције, што уједно значи да је то њихова основна делатност. Знањем својих менаџера и обимом средстава они чине оно што појединац није у могућности - врше квалитетну и стручну анализу тржишта и улагањем у већи број различитих хартија расршују ризик.

Суштина портфолио менаџмента лежи у способности да се пронађу прилике и искористе шансе у смислу максималног резултата, уз изабрани ниво ризика.

У пракси су се издвојила два начина вођења портфолиа хартија од вредности – пасиван и активан. Пасивна политика предвиђа суздржаност од мењања првобитно начињеног скупа хартија, па је тако веома битна првобитно формирана структура портфолиа. «Купи и држи» пасивна политика односи се на једнократну куповину различитих хартија, чија се структура неће у будућности драстичније мењати. Поред ње, постоји и политика улагања у индексе, односно диверсификација хартија, пре свега акција, по угледу на неки берзански индекс.

Активна политика захтева далеко више ангажовања менаџера, пошто она подразумева континуиране продаје и куповине вредносних папира, како би се повећао профит на основу неравнотежних цена акција и обвезница на тржишту. Према томе, ова политика се заснива на откривању хартија са ценама које нису у равнотежи, па је неопходно ангажовање инвестиционих аналитичара који би преманентним праћењем дошли до потцењених, односно прецењених акција или обвезница.

Прављењем портофлиа постиже се диверсификација улагања која доводи до смањења ризика улагања. Диверсификација је, у основи, комбинација два или више инструмента чији се принос креће у различитом смеру тако да се појединачни приноси компензују држањем портофлиа. Ризик портофлиа је мањи од ризика сваког појединачног инструмента који се у њему налази. Суштинска корист диверсификације лежи у чињеници да она смањује укупни обим ризика којем је инвеститор изложен. Перформансе портофлиа зависе од избора хартија од вредности које у њега улазе, па тако трагање за подцењеним акцијама, уочавање оних са међусобно ниским коефицијентом корелације, успешно процењивање ценовних кретања, наступања тренутака ценовних промена и заштита од таквих неочекиваних промена спадају у фундаменталне способности портфолио менаџера. Од тога зависи њихова ефикасност и перформансе инвестиционих компанија којима управљају.

Могуће је да остварене више стопе укупног приноса портфолиа потичу од врло ризичних инвестиција и инвестиционих стратегија. У пракси, високо рангирани инвестициони фондови на бази остварене стопе приноса чешће свој резултат дугују управо високом циљном нивоу ризика портфолиа и укупном кретању тржишта, него способности портфолио менаџера. Међутим, целовито мерење перформанси мора да обухвати, како мерење приноса тако и мерење ризика, па стопа приноса коригована за степен ризика је меродаван параметар перформанси портофлиа.