Удружење власника акција "Телеком Србија"

Инвестициони фондови се могу различито класификовати у зависности од критеријума који се користи. По начину инвестирања у њих и повлачењу средстава из њих могу се поделити на отворене и затворене. Отворени су увек спремни да емитују додатне „акције“ – инвестиционе јединице заинтересованим инвеститорима и да од њих откупљују исте „акције“-инвестиционе јединице на њихов захтев.

Затворени инвестициони фондови послују као и сва друга акционарска друштва, тј. емитују, по правилу, фиксни број акција и не откупљују своје акције од инвеститора.

На основу тога да ли њихови акционари плаћају провизију или не, фондови се деле на оптерећене и неоптерећене. Оптерећени фонд карактерише да инвеститори приликом куповине или продаје акција плаћају провизију из које се покривају трошкови продаје и давања инвестиционих савета. Уколико се продаја не врши преко посредника него директно, трошкове продаје сноси фонд. Тада је реч о неоптерећеном фонду.

Према ономе у шта улажу, односно према инвестиционим циљевима, фондови се деле на: фондове који улажу у акције, фондове који улажу у обвезнице и фондове који улажу у инструменте на тржишту новца. У зависности од инвестиционих циљева, инвестициони фондови који инвестирају претежно у акције могу се поделити у више група. Некима је циљ инвестирати у предузећа која „брзо расту“ тј. доносе капиталне добитке, други улажу у акције предузећа која доносе стабилан приход. Неки се опредељују само за неке привредне гране, а други пак инвестирају у мале компаније за које се очекују да ће им имовина и нето добит расти по високој стопи. Постоји и подела ових фондова према односу критеријума развоја и прихода, односно да ли ће се добит реинвестирати или поделити као дивиденда и у ком односу. Тако се могу разликовати развојни, развојно-приходовни и приходовни фондови.

Код фондова који улажу у обвезнице један од најважнијих показатеља ризичности јесте просечан рок доспећа. Фондови који држе обвезнице са дужим роком доспећа изложени су већем каматном ризику. Уз просечан рок доспећа обвезница из портфолиа користи се још један показатељ а то је просечна каматна стопа. Овај показатељ указује на неколико ствари. Прво, виша каматна стопа значи мањи каматни ризик. Друго, уколико је висока каматна стопа удружена са кратким роком доспећа, каматна осетљивост и ризик су минимални, и обрнуто. Треће, висока каматна стопа на обвезницу, такође, доводи фонд у опасност да када тржишна каматна стопа значајније падне, емитент опозове обвезнице. И четврто, више каматне стопе често значе да је реч о слабо рејтингованом емитенту, јер су високе каматне стопе једини начин да привуку кредиторе. Избор фонда, дакле, зависи од тога да ли су инвеститору битнији ликвидност и сигурност или приход. Са друге стране, обвезнице су мање ризичне од акција и њихове цене мање осцилирају, с тим да су осцилације мање што је рок доспећа краћи. Поред тога што је сигурнији, приход од обвезница може бити и виши него онај од акција захваљујући пореским олакшицама или ослобођењима.

Трећу групу чине такозвани фондови који улажу у инструменте на тржишту новца. Основне врлине ових фондова су потпуна ликвидност и занемарљив ризик, док је највећа слабост врло ниска стопа приноса. Због тога инвеститори улажу у ове фондове онај део средстава који желе да у врло кратком временском периоду, имају на располагању у новчаном облику. Самим тим, инвеститори скоро никада не улажу сва средства само у овај фонд, већ се он, у иневститоровим портфолиима, јавља најчешће у комбинацији са неким другим (акцијским и/или обвезничким) фондом.

У мноштву различитих инвестиционих циљева који се стално мењају и употпуњују, инвестициони фондови постају све актуелнија категорија учесника на финансијском тржишту.