Удружење власника акција "Телеком Србија"

Инвестициони фонд представља финансијску институцију која повлачи средстав мањих инвеститора којима за узврат емитује акције или потврде у финансијској активи фонда. Тако прикупљена средства инвестициони фондови инвестирају, на домаћем и/или међународном финансијском тржишту, у различите врсте хартија од вредности стварајући диверзификовани инвестициони портфолио.

За ефикасно инвестирање средстава инвестиционог фонда брине се професионални менаџер или стручна екипа људи која представља портфолио менаџмент компаније. Приходи по основу хартија од вредности се деле акционарима тј. власницима или „штедишама“ инвестиционог фонда сразмерно њиховом учешћу, умањени за вредност провизије на име портфолио менаџмент услуге. Свака „акција“ инвестиционог фонда представља сразмерно учешће у портфолиу хартија од вредности под њеном управом. Управљање портфолиом инвестициони фонд спроводи у име и за рачун власника „акција“ у циљу постизања опрималног профита, те тиме Инвестициони фондови у име инвеститора улажу у читав спектар различитих хартија од вредности.

Са друге стране, треба разликовати појам управљачких компанија које у свом саставу могу имати један или више инвестиционих фондова. По правилу, управљачке компаније су састављене од више инвестиционих фондова који имају засебне циљеве, менаџмент, инвестиционе стратегије и портфолио структуру.

Основни разлог за њихово оснивање јесте да се превазиђу слабости својствене индивидуалном инвестирању. Ове слабости произилазе из немогућности да се задовоље следеће три битне претпоставке за успешно улагање: инвестиција не сме бити концентрисана на једном месту већ распоређена на више места, инвеститор мора бити добро информисано о номе у шта улаже – у супротном је велика вероватноћа да ће имати губитак и инвеститор мора стално да прати шта се дешава са инвестицијом, с обзиром да се крупне промене често одигравају брзо и да остављају мало времена за реаговање.

Међутим већина индивидуалних инвеститора је ограничена недовољним износом капитала за праву диверзификацију, недовољном способношћу да правилно процене различите могућности за улагање, као и недостатком времена да се прати шта се дешава са инвестицијом како бисе реаговало на време.

Инвестициони фондови за своје улагаче врше смањивања инвестиционог ризика кроз диверзификацију. Ово постизање ефекта диверзификације је у потпуности доступно и малим акционарима, јер у највећем броју случаја имају низак доњи праг улагања. Тако да инвеститор и са малим средствима инвестираним у инвестициони фонд добија диверзификацију ризика својствену великим инвестиционим износима инвестираним у велики број различитих хартија од вредности. Уз то инвеститор релативно јефтино добија услугу компетентног управљања својим средствима као и минимизирања пратећих трошкова књиговодства, чувања хартија од вредности, трансакционих трошкова и сл. При том, приноси инвестиционих фондова могу бити далеко већи од приноса од орочене штедње. Ако томе додамо и могућности различитих плаћања и програмиране штедње и исплата које нуде неки инвестициони фондови, јасно је да динамичан раст популарности ових фондова није случајан.