Удружење власника акција "Телеком Србија"

Берзански посредници представљају изузетно значајну и хетерогену групу учесника на финансијком тржишту. Иако у свету постоји више врста, у Србији се они грубо могу сврстати у две основне категорије, при чему се као критеријум за поделу узима облик организовања правног лица. Па тако разликујемо брокерско дилерска друштва и овлашћене банке. Док су брокерско дилерска друштва организована као посебно правно лице, овлашћене банке добијају статус берзанског посредника формирањем посебног организационог дела у склопу банке. Поред самог постојања засебног организационог дела, он мора бити и засебно евидентиран у пословним књигама, као и да буде технички и кадровски опремљена за обављање основне делатности.

Брокерско дилерска друштва могу обављати различите форме послова зависно од категорије по којој су регистровани. Тако је, према Закону о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената, могуће оснивање брокерско дилерског друштва који ће обаљвати послове брокера, дилера, маркет мејкера, портфолио менаџера, агента емисије, покровитеља емисије и инвестиционог саветника. Основна разлика између брокера и дилера лежи у чињеници да брокери у своје име, а за рачун клијента, купују и продају хартије од вредности, док дилери тргују у своје име и за свој рачун. За своје услуге брокер наплаћује провизију, док дилер зараду остварује разликом у цени хартије. Посао маркет мејкера представља специфичан вид дилера, с обзиром на то да он има обавезу да откупљује или продаје хартије од вредности по цени коју је унапред јавно навео. Маркет мејкер, поред сопственог интереса, чува и интерес целог тржишта, пошто некад, чак и на сопствену штету, он купује или продаје хартије како би одржао њихову ликвидност и спречио драстичије осцилације у цени. Према поменутом Закону, прописан је минимални основни капитал брокерско дилерског друштва. Да би брокерско дилерско друштво обављало брокерске послове и послове инвестиционог саветника, мора имати минимум 50.000 евра основног капитала, док је за обављање дилерских послова и послова агента емисије тај износ дупло већи. Уколико, пак, друштво жели посао маркет макера Београдске берзе или портфолио саветника, минимални капитал износи 200.000 евра. Највећи износ од 300.000 евра потребан је уколико друштво жели да се бави и пословима покровитеља емисије хартија од вредности. Такође, према Закону, брокерско дилерско друштво може обављати делатности брокера уколико има барем једно лице запослено на неодређено време, са дозволом за обављање послова брокера. Ову дозволу издаје Комисија за хартије од вредности пошто лице одслуша брокерски курс и положи одговарајући испит.

С обзиром на ризик којем је брокерско дилерско друштво изложено у свом пословању, Законом је прописано да капитал друштва мора увек одговарати износу капитала који је потребан да би се обезбедило покриће могућих губитака. Износ овог капитала, као и методологију за његово израчунавање, прописала је Комисија за ХоВ. Такође, да би се умањио ризик из пословања, прописано је да изложеност ризику, односно збир свих потраживања према неком лицу, вредност улагања у хартије тог лица, као и вредност удела капитала брокерско дилерског друштва у том лицу не сме бити већа од 25%. Ови прописи настали су са циљем да се минимизира ризик и тако умањи опасност да ће инвеститори и дручи учесници на финансијском тржишту бити драстичо оштећени уколико брокерско дилерско друштво доживи пословну смрт.

У Србији је код Комисије за хартије од вредности тренутно регистровано 74 брокерско дилерска друштва, док је регистровано још 20 овлашћених банака, које такође обављају брокерско дилерске послове на Београдској берзи. Од њих укупно 94, 88 је има статус члана Београдске берзе и као такви могу обављати сам процес трговања.