Удружење власника акција "Телеком Србија"

Брокерско дилерска друштва представљају правна лица основана за послове посредовања у трговини хартијама од вредноти на берзи и, као такве, једне од кључних актера на финансијском тржишту. Брокерско дилерско друштво се, као берзански посредник, у јавности најчешће идентификује термином «брокерска кућа», међутим постоје разлике између брокера и дилера. Док су брокери само посредници у трговању, односно у своје име, а за рачун клијента, купују и продају хартије од вредности, дилери тргују у своје име и за свој рачун. За своје услуге брокер наплаћује провизију, док дилер зараду остварује разликом у цени хартије и тако сноси одређени ризик губитка. Поред ове две основне улоге брокерско дилерских друштава, они још могу обављати и послове портфолио менаџера, односно управљања портфолиом хартија од вредности својих клијената. Такође, они могу бити и инвестициони саветници и да клијентима пружају саветодавне услуге за пословање са хартијама од вредности.

Да би правно лице добило дозволу за рад, потребно је да испуни строге услове прописане Законом о тржишту хартијама од вредности и других финансијских инструмената, али и бројним другим актима. Лиценцу за рад брокерско дилерског друштва издаје Комисија за хартије од вредности, док она, такође, издаје и дипломе којима физичко лице може стећи звање брокера. Без брокерске дипломе појединац не може обављати процес трговања на берзи, а без запосленог брокера брокерско дилерско друштво се не може ни регистровати.

У Србији је код Комисије за хартије од вредности тренутно регистровано 74 брокерско дилерска друштва, док је регистровано још 20 овлашћених банака, које такође обављају брокерско дилерске послове на Београдској берзи. Од њих укупно 94, 88 је добило статус члана Београдске берзе и као такви могу обављати сам процес трговања. Од марта 2004. године отпочео је са радом систем за даљинско трговање, па тако брокери не морају да долазе у саму зграду берзе, већ процес трогвања обављају из својих канцеларија, путем рачунара. У Београду је 1996. године основано Пословно удружење берзи и берзанских посредника и за сада броји 50 чланова. Ово Удружење донело је свој Етички кодекс, па је као један од зацртаних циљева и рад на усавршавању правила понашања утврђених тим кодексом са циљем унапређења професионализма и пословног понашања, а тако и јачања принципа сигурности и одговорности и конкуренције засноване на економским и тржишним принципима.

Да би клијент продао или купио хартије од вредности, он мора да склопи уговор о посредовању у купопродаји са брокерском кућом. Потребно је још да потпише уговор о отварању и вођењу власничког рачуна хартија од вредности Такође, клијент мора да има отворен наменски рачун у банци, на који ће лећи новац од продаје, односно са ког ће се средства скинути по обављеној куповини хартија. Једино се преко брокера може вршити продаја или куповина хартија на Београдској берзи, па тако он мора да пружи основне и опште познате инфомарције клијенту. Брокер не сме клијенту да сугерише цену коју ће унети у налог за продају или куповину, већ она мора бити слободна воља клијента и он је доноси на бази информација које поседује, било да их је прикупио сам или добио од брокера.

У току 2007. године, највеће учешће у трговању на Београдској берзи имала је новосадска брокерска кућа М&В Инвестментс, чији је удео износио 8,57%, односно 14,1 милијарди динара. Иза ње се налазе Синтеза Инвест Гроуп из Београда са учешћем од 7,27%, односно 12 милијарди, као и Хyпо Алпе-Адриа-Сецуритиес, са уделом у промету од 6,90%, што износи 11,4 милијарди динара. С обзиром да сви инвеститори своја средства пласирају преко брокерских кућа и посредством њих реализују своје инвестиције, више је него очигледно колики ја значај брокерско дилерских друштава у берзанском трговању.