Удружење власника акција "Телеком Србија"

Банкарски сектор представља једну од кључних компоненти савременог финансијског тржишта, што због обима средстава која поседује, што због специфичности саме банке у прикупљању и пласирању средстава. Посебну улогу на финансијском тржишту има централна банка, која својим мерама кредитно-монетарне политике у многоме утиче на финансијска кретања у једној земљи. Путем есконтне политике и стопе обавезних резерви, централна банка на финансијско тржиште утиче посредно, пошто се ове одлуке тичу других учесника, пре свега банака. Операцијама на отвореном тржишту, односно куповином и продајом хартија од вредности, централна банка најдиректније могуће утиче на финансијско тржиште, а све у циљу регулације новчане масе у промету. Ова мера монетарне политике уобичајена је и доминира у земљама са развијеним финансијским тржиштем. У току прошле године Народна банка Србије је емитовала благајничке записе у вредности од 600 милијарди динара. Такође, Народна банка Србије је, после емисије државних обвезница Републике Србије, постала њихов власник, па су тако оне постале погодан тржишни инструмент за обављање репо трансакција, што показује да ова мера и у Србији полако почиње да заузима озбиљније место.

Традиционална је подела банака на депозитне, односно комерцијалне, инвестиционе и хипотекарне, међутим као резултат савремених кретања, највећи број банака је универзалан. Обједињавањем више традиционалних функција, банке користе максималне ефекте депозитних и инвестиционих банака, па огромном финансијском моћи представљају кључне играче на финасијском тржишту. С обзиром на то да укупна билансна актива свих банака у Србији износи 1.420 милијарди динара, више је него очигледно колико је њихова улога значајна. Међутим, не огледа се значај банака само кроз пласман својих средстава. Већ дуже времена на Београдској берзи доминирају акције банака које су предмет свакодневних трансакција, што је у многоме допринело ликвидности и расту српског тржишта капитала. Током претходне године истакле су се акције АИК банке, пошто су оне чиниле чак 13,30% укупног трговања акцијама у 2007. години, остваривши, при том, раст цене од 51,30%.

Што се улоге других институционалних инвеститора тиче, може се рећи да главну улогу на финансијском тржишту имају пензиони и инвестициони фондови, као и осигуравајућа друштва. Своја значајна финансијска средства, пиркупљена, пре свега од становништва, ове моћне организације улажу у хартије од вредности и тако значајно утичу на кретања на финансијском тржишту. Како ће инвестициони фондови бити предмет приче нешто касније, главни фокус требало би имати на добровољним пензионим фондовима.

Добровољни пензиони фондови су у Србији релативно нова појава, јер је први такав фонд основан семтебра 2006. године. Пензиони фондови имају обавезу да обезбеде пензијски доходак, па су под сталном и строгом контролом државе. Обезбеђење сигурног прихода за пензионере веома је сложено, услед сталног дејства инфлације, промена старосне структуре запослених, тј. односа радно активног становништва и пензионера, као и колебање финансијског тржишта. Пензиони фондови могу бити ослоњени на текући доходак, што подразумева финансирање пензија из дохотка запослених, што се популарно назива паy-ас-yоу-го принцип, или на уштеде запослених у току радног периода и инвестирања уштеде на финансијском тржишту, који се још назива принцип капитализације. Овај други принцип, са становишта развоја финансијског тржишта, далеко је значајнији. Пошто су код пензијских фондова рокови доспећа пасиве и активе углавном познати или се према закону вероватноће, могу лако утврдити, портфолио структура ових фондова је, у теорији, једноставна. У његовој структури доминираће дугорочне хартије од вредности са вишим приносом, претежно акције. Такође, ако пензиони фондови улажу у инвестиционе фондове, они ће бирати оне фондове који имају агресиван раст или ће комбиновати доходне и фондове раста. Међутим, у пракси није баш тако, јер се ситуација значајно компликује уколико је тржиште на ком послује пензиони фонд неразвијено, као што је то случај са финансијским тржиштем у Србији. Одлуком Народне банке Србије прописано је да се имовина пензионих фондова може улагати максимално до висине од 20% у обвезнице локалне самоуправе, до 20% у обвезнице правних лица, до 30% у хипотекарне обвезнице, до 20% у депозитне потврде, до 40% у акције са А листинга Београдске берзе, али само до 10% имовине фонда у акције ван А листинга. У обвезнице које издају НБС и Република Србија може се улагати без ограничења, док се средства могу пласирати у иностранству само до висине од 10% имовине фонда. Уколико сагледамо чињеницу да се, на пример, на А листингу Београдске берзе налазе тек три акције, видимо колико је тешко пензионим фондовима да диверсификују ризик и обезбеде раст својих јединица.

С обзиром на то да је сектор добровољних пензионих фондова релативно млад и слабо развијен, да се очекује почетак гринфилд инвестирања у банкарству, као и да предстоји даљи развој сектора осгиурања, остаје да се види колики ће утицај ова дешавања имати на српско финансијско тржиште. Судећи да је оно још увек слабо развијено и подложно «дечијим болестима», даљи развој ових сектора је више него добродошао.