Удружење власника акција "Телеком Србија"

Србија се на крају прошле године први пут озбиљније упустила у расправу о потреби за организовањем прве иницијалне јавне понуде. Како већину ствари у нашој земљи покреће политика, тако ће и ИПО бити предмет борбе и препуцавања водећих политичара. Најава поделе бесплатних акција свим пунолетним грађанима, отворила је питање приватизације највећих јавних предузећа. Као највероватнији начин за приватизацију спомиње се инцијална јавна понуда акција, а као прво предузеће које се за њу спомиње јесте Телеком Србија. Међутим, по мишљењу стручњака, за излазак највећих срспких јавних предузећа, пре свега Телекома, али и НИС-а, ЕПС-а, Аеродрома Никола Тесла, биће потребне године и корените промене.

Иницијална јавна понуда акција Телекома најављена је за крај ове године, док се за други квартал 2009. планира ИПО Аеродрома Никола Тесла. У другој половини 2009. требало би очекивати ИПО Галенике, док би се акције ЕПС-а понудиле јавности тек почетком 2010. године. Неизвесност око начина приватизације, пре свега НИС-а, али и ЕПС-а, значајно сужава круг могућих ИПО-а. Стручњаци, такође, спомињу и слабо уређене законе који регулишу финансије, па је потребно ревидирати Закон о тржишту хартија од вредности, али и законе о првиредним друштвима и преузимању. Компанија Тигар покушала је пре две године да први пут у Србији понуди акције широј јавности, али је наишла на велики број препрека, пре свега у лошем законодавству. Да би се акције јавног предузећа нашле на Београдској берзи, односно да би се спровела ИПО, потребно је предузеће припремити организационо, правно и финансијски. Ипак, већина стручњака се слаже да је доминатан проблем у (не)реализацији ИПО-а недостатак политичке воље и компромиса на највишем државном нивоу.

Проблем одсуства ИПО-а треба видети и у чињеници да је у Србији доминатан начин прикупљања средстава пре свега задуживањем код банака. У прилог тој констатацији иде и чињеница да се на Београдској берзи још увек не котира нити једна корпоративна обвезница. Може се повући слична паралела између оснивања инвестиционих фондова и покретања ИПО-а. Много се проблема јављало приликом оснивања првог инвестиционог фонда у Србији, али годину дана касније има их девет.

Спровођењем ИПО-а највећих српских јавних предузећа и укључивањем њихових акција на Београдску берзу, инвеститорима би била пружена већа прилика да улажу у квалитетне и, вероватно, дугорочно поуздане акције. На страни понуде нашла би се велика количина акција, коју домаћи капитал не може да задовољи, па ће шансу, готово сигурно, потражити и страни инвеститори, који, можда, до сада нису улагали на Београдској берзи. Судећи по искуствима суседне Хрватске, на пример, може се са великом сигурношћу рећи да ће доћи до великог интезивирана трговања, како домаћих малих, тако и институционалних инвестора, инвестиционих и пензионих фондова, који ће коначно добити прилику да улажу у висококвалитетне и сигурне хартије од вредности. Нове купце пратиће и мултипликација промета, па би сви ови фактори допринели више него потребном развоју и расту Београдске берзе. Ипак, остаје да се створе сви потребни предуслови, како економски, тако и политички, и да се у Србији покрене прва иницијална јавна понуда акција. Пре испуњења ових предуслова, свака расправа о ИПО-у у Србији остаће у сфери теорије.