Удружење власника акција "Телеком Србија"

ИПО је први корак у трансформацији приватне или државне фирме у “јавну” компанију. Након ИПО-а, менаџмент редовно мора да извештава акционаре о пословању и стратегији фирме. То значи да је захтевније бити котиран на берзи него бити затворена компанија. Има неколико разлога због којих се компаније одлучују за ИПО. Тако може да се финансира раст, акције постају ликвидне и њихова вредност транспарентна, што је повољно за постојеће акционаре, а ликвидне акције се могу користити као средство плаћања уместо кеша при преузимање других фирми. Уз то, ИПО може да се искористи и за унапређење профила и бренда компаније, стварање додатног механизма стимулисања менаџмента и запослених и за проширење структуре акционара.

Додатни капитал који је компанија прикупила путем иницијалне јавне понуде повећава нето вредност компаније. Са овим додатним капиталом, компанија гради нову финансијску позицију на основу које може прикупљати или позајмљивати нова средства, често по повољнијим условима.

Иницијална јавна понуда недвосмислено подразумева промену досадашње власничке структуре компаније. Постојећи власници ће њоме добити нове сувласнике, често анонимне. Њихов мотив није преузимање компаније већ учешће у профиту. Карактеристика ИПО је то што у куповини акција учествује већи број мањих инвеститора, грађана, за разлику од докапитализације, када се тражи стратешки партнер.

Код ИПО-а јавних предузећа држава задржава, кроз „златну акцију“ или на неки други начин управљање предузећем док код докапитализације нови стратешки партнер учествује у доношењу стратешких одлука. Код НИС-а могућа су два облика ИПО-а. Први да држава избаци свој пакет, а други да сама компанија емитује нове акције. У случају да се држава определи за први модел, све паре би, од продаје њеног удела отишле у буџет, а у случају другог за инвестирање у предузеће.

Емисија акција путем ИПО-а може трајати четири или пет месеци ако је компанија у добром стању, или дуже, у зависности од спремности фирме за ИПО. Сам процес ИПО-а се може поделити на три основне фазе, припрему, маркетинг и утрђивање цене, односно трговање акцијама. У припремној фази спроводи се детаљна анализа,затим се врши процена вредности фирме и финалној фази се одређује почетна цена акција и обавља трговина акцијама.