Удружење власника акција "Телеком Србија"

Како делови Хрватске који су у XIX веку потпадали под власт Хабсбуршке монархије нису имали економску и привредну аутономију, тако су почеци берзанског трговања у Хрватској везани тек за почетак XX века. Као и у већини крајева, тако и у Хрватској, привредници и индустријалци започињу окупљања и удруживања како би олакшали и увећали своје пословање. Значајнији развој берзи у Хрватској морао је да сачека тек распад Хабсбуршке монархије и формирање Краљевине СХС. Током 1919. Загребачка берза отпочиње са радом и радиће све до 1945. године и укидања од стране нове социјалистичке власти. Током међуратног периода, Загребачка берза била је регистрована за трговину хартија од вредности, меница, новца и племенитих метала, али је, ипак, била у другом плану, пошто је већину промета и примарни значај имала берза у Београду.

Као и у другим земљама бивше Југославије, реоснивање финансијских тржишта збило се крајем ’80их и почетком ’90их година XX века. Загребачка берза, каква данас постоји, обновљена је 1991. године, када су је 25 банака и два осигуравајућа друштва утемељили као место трговине хартијама од вредности у Хрватској. Данас на Загребачкој берзи тргује више од 40 чланова, што банака, што приватних брокерских кућа. До 1994. на њој се трговало великим аукцијама у згради Берзе, али је тада уведен електронски систем трговања, који омогућава да брокери, чланови Берзе, буду повезани и да тргују из својих канцеларија. У првих пет година од када је уведен електронски систем трговања, вредност тржишта Загребачке берзе увећан је готово 10 пута.

На Загребачкој берзи се котира 383 акција на четири сегмента тржишта. Компанија са највећом тржишном капитализацијом у 2007. је Загребачка банка са капитализацијом од 5,3 милијарди евра, док је највише трговања било акцијама Ине. Загребачка берза има развијено и тржиште обвезница. Постоје две врсте државних, обвезнице Фонда за надокнаду одузете имовине и обвезнице Министарства финансија Републике Хрватске. Такође, на Загребачкој берзи котирају се и муниципалне обвезнице градова Ријеке, Сплита, Задра, Осијека, Винковаца и Копривнице, као и двадесетак корпоративних обвезница хрватских компанија. Тржиште се прати кроз два берзанска индекса – ЦРОБЕX, који обухвата 30 акција најквалитетнијих компанија Загребачке берзе и ЦРОБИС, индекс који прати тржиште обвезница и обухвата девет обвезница емитованих од стране Министарства финансија РХ.

Прошла година је била по много чему рекордна, па је тако промет увећан за 57% у односу на 2006. годину, која је до тада држала рекорд. Тржишна капитализација порасла је за 78%, а број трансакција се удвостручио. Томе треба придодати и серију иницијалних јавних понуда акција (ИПО) и реализацију три веллика пројекта – припајање Вараждинске берзе, увођење нове платформе за трговање и пресељење у нове просторије. Иако је индекс ЦРОБЕX крајем 2007. године имао дуготрајан и осетан силазни тренд, нагодишњем нивоу он је забележио значајан раст од 63,2%.

Систем по ком се обављало трговање на Загребачкој берзи све до јесени 2007. био је више него задовољавајући тадашњем ступњу развоја хрватског тржишта капитала, које је прошле године консолидовано, припајањем Вараждинске берзе Загребачкој. Новонастале околности, које су резултирале великим бројем уврштених хартија одвредности, као и повећаним обимом трговања, али и природан развој тржишта капитала, јачање инвестиционе климе и велик интерес свих учесника тржишта за новим финансијским производима указали су на потребу имплементације новог система који би требало да задовољи потребе младог, али изузетно брзо растућег хрватског тржишта. Нова платформа за трговање шведског ОМX-а, експерта у берзанској индустрији, након вишемесечних припрема, заживела је у јесен 2007. године и омогућила даљи раст и развој овог тржишта.