Удружење власника акција "Телеком Србија"

Како делови Хрватске који су у XIX веку потпадали под власт Хабсбуршке монархије нису имали економску и привредну аутономију, тако су почеци берзанског трговања у Хрватској везани тек за почетак XX века. Као и у већини крајева, тако и у Хрватској, привредници и индустријалци започињу окупљања и удруживања како би олакшали и увећали своје пословање. Значајнији развој берзи у Хрватској морао је да сачека тек распад Хабсбуршке монархије и формирање Краљевине СХС. Током 1919. Загребачка берза отпочиње са радом и радиће све до 1945. године и укидања од стране нове социјалистичке власти. Током међуратног периода, Загребачка берза била је регистрована за трговину хартија од вредности, меница, новца и племенитих метала, али је, ипак, била у другом плану, пошто је већину промета и примарни значај имала берза у Београду.

Као и у другим земљама бивше Југославије, реоснивање финансијских тржишта збило се крајем ’80их и почетком ’90их година XX века. Загребачка берза, каква данас постоји, обновљена је 1991. године, када су је 25 банака и два осигуравајућа друштва утемељили као место трговине хартијама од вредности у Хрватској. Данас на Загребачкој берзи тргује више од 40 чланова, што банака, што приватних брокерских кућа. До 1994. на њој се трговало великим аукцијама у згради Берзе, али је тада уведен електронски систем трговања, који омогућава да брокери, чланови Берзе, буду повезани и да тргују из својих канцеларија. У првих пет година од када је уведен електронски систем трговања, вредност тржишта Загребачке берзе увећан је готово 10 пута.

На Загребачкој берзи се котира 383 акција на четири сегмента тржишта. Компанија са највећом тржишном капитализацијом у 2007. је Загребачка банка са капитализацијом од 5,3 милијарди евра, док је највише трговања било акцијама Ине. Загребачка берза има развијено и тржиште обвезница. Постоје две врсте државних, обвезнице Фонда за надокнаду одузете имовине и обвезнице Министарства финансија Републике Хрватске. Такође, на Загребачкој берзи котирају се и муниципалне обвезнице градова Ријеке, Сплита, Задра, Осијека, Винковаца и Копривнице, као и двадесетак корпоративних обвезница хрватских компанија. Тржиште се прати кроз два берзанска индекса – ЦРОБЕX, који обухвата 30 акција најквалитетнијих компанија Загребачке берзе и ЦРОБИС, индекс који прати тржиште обвезница и обухвата девет обвезница емитованих од стране Министарства финансија РХ.

Прошла година је била по много чему рекордна, па је тако промет увећан за 57% у односу на 2006. годину, која је до тада држала рекорд. Тржишна капитализација порасла је за 78%, а број трансакција се удвостручио. Томе треба придодати и серију иницијалних јавних понуда акција (ИПО) и реализацију три веллика пројекта – припајање Вараждинске берзе, увођење нове платформе за трговање и пресељење у нове просторије. Иако је индекс ЦРОБЕX крајем 2007. године имао дуготрајан и осетан силазни тренд, нагодишњем нивоу он је забележио значајан раст од 63,2%.

Систем по ком се обављало трговање на Загребачкој берзи све до јесени 2007. био је више него задовољавајући тадашњем ступњу развоја хрватског тржишта капитала, које је прошле године консолидовано, припајањем Вараждинске берзе Загребачкој. Новонастале околности, које су резултирале великим бројем уврштених хартија одвредности, као и повећаним обимом трговања, али и природан развој тржишта капитала, јачање инвестиционе климе и велик интерес свих учесника тржишта за новим финансијским производима указали су на потребу имплементације новог система који би требало да задовољи потребе младог, али изузетно брзо растућег хрватског тржишта. Нова платформа за трговање шведског ОМX-а, експерта у берзанској индустрији, након вишемесечних припрема, заживела је у јесен 2007. године и омогућила даљи раст и развој овог тржишта.

БОСНА И ХЕРЦЕГОВИНА

Финансијско тржиште Босне и Херцеговине је најмлађе од земаља бивше Југославије и самостално делује у два засебна ентитета. Берза у Републици Српској, тачније у Бањалуци, основана је 2001. године, док је прво трговање обављено марта 2002. Законска основа створена је још 1998. године, усвајањем Закона о хартијама од вредности, али се на отпочињање трговање чекало целе четири године. Прва компанија чије су се акције нашле на Бањалучкој берзи, али и у целој Босни и Херцеговини била је Рафинерија уља АД из Модриче. Све до јула 2006. године, на Бањалучкој берзи се није трговало сваким радним даном. Постепено се број радних дана у недељи повећавао, па је са почетног једног радног дана, 2006. године успостављено свакодневно трговање. Током 2004. године уведена су и два основна индекса Бањалучке берзе – БИРС и ФИРС, а осим њих данас постоје и индекси предузећа Електропривреде РС, финансијског, металског сектора и грађевинског сектора. Индекс БИРС обухвата 30 најликвиднијих хартија Бањаличке берзе, док корпу индекса ФИРС инвестициони фондови. Тржиште има неколико сегмената, међу којима и засебан сегмент хартија из дистрикта Брчко, на ком се налази 15 акција предузећа из те области.

Укупан промет на Бањалучкој берзи у 2007. години износио је око 370 милиона евра, што је за 91,16% више него у 2006. Акција са најевћим годишњим прометом у 2007. години јесте акција Рафинерије наште АД Босански Брод, са прометом од око 30 милион евра. Промет обвезницама износио је тек 0,11% укупног годишњег промета, а највише се трговало обвезницама Балкан Инвестмент Банке АД Бања Лука. У 2007. години индекс БИРС имао је пад за 11,10%, док је ФИРС забележио годишњи раст од 9,33%. Тржишна капитализација последњег дана 2007. године износила је око 3,8 милијарди евра, што је за 3,87% више него на крају 2006. године.

Паралелно процесу оснивања берзе у Бањалуци, текло је оснивање берзе у главном граду Босне и Херцеговине Сарајеву. Крајем 2001. године осам брокерских кућа основало је Сарајевску берзу, да би се прва аукција одржала априла наредне годиен у износу од 3.000 конвертибилних марака. Укупан промет на крају 2002. године био је око 20 милиона евра, а истрговано је 11 милиона акција у преко 20.000 трансакција. Постепено се увећавао број листираних акција као и обим промета, а 2003. године је уведен први берзански индекс у БиХ, под називом Босниан Инвестмент Фундс Индеx – БИФX. Главни индекс Сарајевске берзе САСX-10 уведен је током 2005. године. БИФX данас обухвата 11 приватизационих инвестиционих фондова листираних на Сарајевској берзи, док САСX-10 обухвата 10 најквалитетнијих босанских акција.

Тржиште Сарајевске берзе подељено је у три сегмента – званична котација, котација фондова и слободно тржиште. Званична котација представља сегмент на ком се листирају најквалитетније компаније, које задовољавају строге критеријуме прописане од стране Берзе, док котација фондова представља подсегмент званичне котације који је резервисан за инвестиционе фондове. Слободно тржиште је сегмент Сарајевске берзе на којем су услови пријема најблажи и да би трговање одређеном хартијом почело на слободном тржишту, довољно је да брокерска кућа или емитент сам достави захтев за уврштење.

Укупан промет Сарајевске берзе у 2007. години износио је око 600 милиона евра, што чини 63,18% укупног промета свих берзи у Босни и Херцеговини. Промет званичне котације чинио је тек 8,58% укупног промета на Сарајевској берзи, а највише трговања на овом сегменту имале су акције Босналијека АД Срајево, у износу од око 40 милиона евра. Тржиште фондова остварило је промет од око 130 милиона евра, док је готово три четвртине промета у 2007. години остварено на слободном тржишту. Највећи промет на овом сегменту, али и на целој Сарајевској берзи имале су акције Фабрике духана АД Сарајево, којима се трговало за нешто више од 40 милиона евра. У 2007. индекс БИФX забележио је раст вредносто од готово 27%, а главни индекс Сарајевске берзе САСX-10 од 29,05%.

Црна Гора

Тренутно у Црној Гори постоје две берзе, Монтенегроберза и НЕX (Нова берза хартија од вредности Црне Горе). Монтенегроберза је основана у јуну 1993. године. Берза је имала три емисије, тако да су највећи акционари берзе по подацима с краја 2007. године Хипотекарна банка а.д., Ловћен осигурање а.д., Инвест банка Монтенегро а.д., Прва Банка Црне Горе а.д. и Про Владеx д.о.о. Подгорица. Монтенегроберза је добила дозволу о пословању 14.12.2000. године од Комисије за ХОВ Црне Горе. Од септембра 2006. године, Монтенегроберза је у потпуности у приватном власништву, што значи да је Влада Црне Горе, аукцијском продајом на берзи, продала свој удео од 5 процената у Монтенергоберзи. За овај пакет, постигнута је цена од 1.100,00 евра по акцији, или пет пута више од номиналне вредности, што представља тржишну капитализацију Берзе од 1,4 милиона еура.

Друга, млађа берза у Црној Гори је НЕX Монтенегро, односно Нова берза хартија од вредности Црне Горе. Ова берза је основана 20.09.2001. године са основним капиталом од 173.839 евра. Тржишна капитализација берзе варира око 3 милијарде евра. Процентуална промена берзанског тржишта се прати помоћу два индекса НЕX20, којим се прати учешће емитената, и НЕX ПИФ, којим се прати учешће фондова. Акционари Берзе су Атласмонт банка а.д., АтласМонт а.д., друштво за управљање, ЦГ брокер а.д., Црногорска комерцијална банка а.д., Холдер брокер а.д., КД Монт а.д. друштво за управљање, Монте Адриа брокер а.д. и Пословно удружење брокера Црне Горе.

У Црној Гори постоји иницијатива да Монтенегроберза преузме НЕX и да се на тај начин реши проблем постојања две берзе у Црној Гори. Представници НЕX берзе сматрају да би интеграција тржишта капитала донела бенефите акционарима и осталим актерима трговине кроз подизање нивоа оперативне ефикасности домаћег тржишта капитала, увођењем једног система трговања, тарифе, једног сајта као и националног индекса, што ће бити и позитиван сигнал страним инвеститорима.

Македонска берза

Македонска берза је започела са радом септембра 1995. године када је одржана седница Оснивачке скупштине ове берзе. Ово је званични датум оснивања прве организване берзе у Македонији. Берзу су основала 19 оснивача, од којих су 13 банке. Цео пројекат оснивања је реализован уз помоћ Бритисх Кноw- Хоw Фунд. Иако је основана 1995., често се за њен рођендан узима 28. март 1996. године, када је почело званично трговање на берзи. На самом почетку се трговало два пута недељно, уторком и четвртком, континуираним методом и методом преовлађујуће цене. Исте године је Македонска берза примљена као пуноправна чланица Федерације Евроазијских берзи (ФЕАС). Почев од јануара 2002. године на берзи се тргује четири пута недељно, од понедељка до четвртка. Те године је издата и прва емисија обвезница за повраћај денационализоване имовине које је издала Република Македонија. Почетком 2003. године ова берза је успоставила сарадњу са Београдском берзом, а потом и са Загребачком и Бугарском берзом. Касније се информатички повезује и са осталим берзама из региона бивших југословенских република. Крајем 2004. се уводи нови Македонски берзански индекс (МБИ-10). Од јуна 2007. на берзи је почео да се посматра индекс МБИД који обухвата емитенте који су изабрани на основу критеријума броја дана у трговању и оствареног промета. Анализе у периоду пре његовог увођења показале су велико интересовање инвеститора за трговање акцијама јавних друштава. Током 2007. године обим трговања на берзанском тржишту је износио 73 процената од укупног промета, док је трговање акцијама јавних друштава чинило 21 проценат укупног промета. Због тога се наметнула потреба увођења индекса који ће пратити кретање цена акција јавних друштава. Од јуна 2006. у употреби је ценовни индекс ОМБ који прати кретање цена обвезница за повраћај денационализоване имовине.

2007. година је била најуспешнија у историји берзе. Остварен је промет од око 695 милиона евра, а МБИ-10 је достигао своју највећу вредност. Један од главних догађаја у прошлој години је да су Београдска, Македонска, Загребачка и Љубљанска берза у Скопљу потписале Меморандум о партнерству. Документом је најављена ближа сарадња у промоцији регионалног тржишта, међународној промоцији регионалних издавалаца и производа. Партнерство ће омогућити даљи развој регионалног и националних тржишта и усмерено је ка сервисирању потреба главних регионалних и међународних интересних група - институционалних и ретаил инвеститора, инвестиционих компанија и издавалаца. Као посебни циљеви за 2008. годину саопштени су - развој и публиковање регионалног бенцхмарк индекса и регионалног перформанце-трацкинг индекса, припрема и организација регионалне и међународне конференције инвеститора у циљу промоције водећих регионалних производа, припрема и објављивање полугодишњег регионалног билтена и постављање wебсајта који репрезентује регионално тржиште.

Љубљанска берза

Како је Словенија данас најразвијенија држава на територији бивше Југославије и једина од бивших република има чланство у Европској Унији, разумљиво је да има и најразвијеније финансијско тржиште. Иако Љубљанска берза ове године прославља 19 година свога рада, мало ко зна да је Словенија имала берзу много раније. Прва берза у Љубљани основана је још давне 1924. године, али је због ИИ светског рата престала са радом 1942. године. Током рата дошло је до суспензије трговања на берзи, а у послератном прериоду берза је била забрањена, па се слично као и у другим републикама, на њено поновно отварање чекало скоро пола века.

Драготин Хрибар је 1922. године, заједно са својим пословним пратнерима, увидео да поред Загреба треба да се отвори још једна берза и изабрао Љубљану као град у коме ће та берза радити. Од тога дана почињу настојања да се оформи берза и почне са својим радом, која су трајала пуне две године. Труд се исплатио и 16. августа 1924. године долази до првог трговања на Љубљанској берзи. У почетку се трговало само хартијама од вредности и робом, претежно дрветом и житарицама, док су касније уведени и мењачки послови. За разлику од данас, тадашња трговина се обављала на берзанском паркету, где су брокери узвикивали своје продајне и куповне налоге и упаривали их на лицу места. Што се тиче трговања, трговало се са 27 хартија од чега су већином биле државне хартије од вредности. Многе тадашње компаније, које су издавале своје хартије, су претече данашњих добро познатих Словеначких предузећа као што су Пивара Унион, Текстилна индустија Коцевје, Здружене папирнице итд.

Данашња берза у Љубљани основана је 26. децембра 1989. године после доношења закона који су увели правну регулативу у ову област. Прво трговање одиграло се 29. Марта 1990. године у коме је учествовало 14 брокерских кућа и трговало се са 11 хартија. Тржишна капитализација Љубљанске берзе данас износи 19.740,1 милон евра, тргује се са 189 акција у периоду од 09:30 до 13:00 часова помоћу два метода трговања, континуираним и методом аукције. Берза има четири индекса СБИ 20, СБИ ТОП, ПИX, БИО. СБИ 20 је општи индекс и мери преформансе целог словеначког организованог тржишта, СБИ ТОП индекс одражава промене цена само најликвиднијих хартија од вредности док ПИX мери вредност акција инвестиционих фондова.

Берза је прошле године остварила добитак у износу од 1,49 милиона евра, што је за 145,1 одсто више него предходне године и биће подјељен на дивиденде и награде. Прошлогодишњи пословни резултати изузетно су добри и високо изнад зацртаних циљева због доброг промета на берзи, раста капитализације и рекорданог раста цена акција. Из тих разлога постоји и велико интересовање за акције Љубљанске берзе и понуде за куповину и спајање свих јачих берзи у региону.

2007. године Београдска, Македонска, Загребачка и Љубљанска берза потписали су у Скопљу Меморандум о партнерству који им омогућава ближу сарадњу у промоцији регионалног тржишта. Партнерство треба да буде усмерено на сервисирање потреба главних регионалних и међународних интересних група, институционалних и приватних инвеститора и инвестиционих компанија и трајаће две годнине, односно до децембра 2009. године. Сарадња подразумева развијање концепта регионалних берзанских производа, организацију заједничких конференција инвеститора за највеће издаваоце, промоцију регионалних тржишта на јединственој wеб страници и кратке периодичне извјештаје о карактеристикама појединачних тржишта.