почетна   |   документи   |   вести нашег брокера   |   школа берзе   |   приступница   |   архива   |   погодности   |   контакт

 

ШКОЛА БЕРЗЕ

Шта је берза.
Почеци, настанак и развој берзе
Берзанско пословање у Србији
Београдска берза данас
Начин фунционисања, учесници и односи

 

УЧЕСНИЦИ

Учесници на финасијском тржишту
Банке и други институционални инвеститори
Инвестициони фондови
Централни регистар ХоВ и Комисија за ХоВ
Брокерско дилерска друштва

 

БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
Берзански посредници
Организација брокерско дилерског друштва
Услуге брокерско дилерског друштва
Рад са клијентима
Етика и одговорност
 

ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ

Настанак инвестиционих фондова
Врсте инвестиционих фондова
Организација инвестиционих фондова
Портфолио менаџмент
Преглед сектора инвестиционих фондова у Србији и региону


ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ ПОКАЗАТЕЉИ
Техничка и фундаментална анализа
Берзански индекси
Рацио анализа
ЕПС и П/Е рацио
Други значајни финансијски показатељи

 

НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ ТРГОВАЊА

Налози за трговање
Белеx систем за трговање
Континуирано трговање
Трговање методом преовлађујуће цене
Блок трговање

 

АКЦИЈЕ
Кратак историјат и суштина акционарства
Карактеристике акција
Акцијски капитал
Врсте и класе акција
Вредност акција

 

ОБАВЕЗНИЦЕ
Основне карактеристике обвезница
Врсте обвезница
Принос и ризик
Укратко о цени обвезнице
Обвезнице на Београдској берзи

 

ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
Форварди
Фјучерси
Опције
Варанти и права
Свопови

 

МЕРЏЕРИ
Увод
Основни појмови
Циљеви
Офанзивне стратегије
Дефанзивне стратегије

 

ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ

Појам и особине
Привредни циклуси
Узроци и излечење кризе
Берзански крахови кроз историју
Криза на Београдској берзи
 

СВЕТСКА ТРЖИШТА
САД
Велика Британија
Западна Европа
Азија
Централна и источна Европа

 

ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
Хрватска
Босна и Херцеговина
Црна Гора
Македонија
Словенија
 

ИПО
Шта је ИПО?
Карактеристике и предности ИПОа
Процес и методе спровођења
ИПО у региону
ИПО и бесплатна подела акција
 

 

 

ЗАПАДНА ЕВРОПА

 

Континентална Европа увек се донекле разликовала од англосаксонске праске која се среће у Великој Британији и САД. Највећа берза континенталног дела Европе данас јесте Франкфуртска берза (Франкфуртер Wертпапиербöрсе). Као највећа немачка берза, пошто обухвата преко 90 процената трговања у Немачкој, она спада и у највеће на свету. Франкфурт има вишевековну трговачку традицију, па се тако почеци берзанског трговања виђају већ крајем XВИ века, када је основана берза за трговање новцем. Почеци берзанског трговања у данашњем смислу везују се за почетак XИX века, а везани су за промет акција Аустријске националне банке. Са садашњим годишњим прометом од 5,2 трилиона евра, Франкфуртска берза представља треће по величини светско тржиште акцијама, а заузима шесто место по вредности тржишне капитализације. Тржиште се прати кроз бројне индексе, међу којима је најважнији индекс ДАX, који обухвата најквалитетније акције са Франкфуртске берзе, у које спадају компаније као што су Адидас, БМW, Луфтханса, Дојче банка, Сименс, Метро и други.
Као последица хармонизације финансијских тржишта Европске Уније, у септембру 2000. године основан је Еуронеxт. Еуронеxт је пан-европска берза пошто обухвата финансијска тржишта Белгије, Француске, Холандије, Потугала и Велике Британије. Септембра 2000. дошло је до спајања Амстердамске, Бриселске и Париске берзе, а у децембру 2000. године прикључена је и Лондоснка међународна берза фјучерса и опција (ЛИФФЕ). Од 2002. део Еуронеxта је и Лисабонска берза. Када је амерички НАСДАQ отпочео кораке ка преузимању Лондонске берзе, НYСЕ група, која, између осталог, управља и Njујоршком берзом, понудила је 8 милијарди евра за преузимање Еуронеxтра, прекорачивши конкурентску понуду Дојче берзе, која управља Франкфуртском берзом. Након овог преузимања основана је компанија НYСЕ Еуронеxт са седиштем у Njу Јорку. Тржиште Еуронеxта има три сегмента у зависности од капитализације комапније која је листирана. На Сегменту А листиране су компаније са тржишном капитализацијом од преко милијарду евра, док се на Сегменту Б налазе компаније чија је капитализација између 150 милиона евра и милијарду долара. Трећи сегмент, Семент Ц резервисан је за компаније капитализације испод 150 милиона евра.

Далеко иза наведене две берзе налазе се остала европска финансијска тржишта. Обимом промета и тржишном капитализацијом у западноевропских земљама могу се истаћи још, на пример, берзе у Милану и Мадриду. Миланска берза (Борса Италиана) је водећа италијанска берза и приватизована је тек 1997. године, док је од прошле године у власништву Лондонске берзе. Тржишна капитализација Миланске берзе 2007. године износила је око 1,1 милијарди долара. Ова берза је основана давне 1808. године и готово 200 година била је у државном власништву. Најпознатији индекс Миланске берзе је С&П/МИБ, у чију корпу спадају акције компанија као што су Алиталије, Ђенералија, Фијата, Пармалата...

У Шпанији постоје четири регионалне берзе, али је најјача и најразвијенија берза смештена у главном граду Мадриду. Мадридска берза (Болса де Мадрид) основана је 1831. године, а данас поседује неколико сегмената тржишта. Општи индекс Мадридске берзе (ИГБМ) прати кретање листираних компанија које су подељених у шест индустријских сектора. Индекс ИБЕX-35 представља показатељ кретања 35 најликвиднијих хартија Мадридске берзе, а постоји и засебан сегмент тржишта на ком се котирају акције држава Латинске Америке. У мају 2007. године укупна тржишна капитализација ове берзе износила је око 1,3 милијарди долара, што је смешта на треће место берзи континенталне Европе.

 


 

УДРУЖЕЊЕ ЗАПОСЛЕНИХ И РАНИЈЕ ЗАПОСЛЕНИХ У „ТЕЛЕКОМУ СРБИЈА“А.Д., ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“ И СВИХ ГРАЂАНА ВЛАСНИКА АКЦИЈА „ТЕЛЕКОМ СРБИЈА“А.Д. И ЈП ПТТ САОБРАЋАЈА „СРБИЈА“, Београд, ул. Радивоја Кораћа бр. 4
design: www.znamo.net