Удружење власника акција "Телеком Србија"

Сједињене Америчке Државе имају веома разгранат систем берзи. Највеће берзе смештене су у Njујорку и Чикагу. Поред ових централних, постоје и регионалне и локалне берзе у САД. Главна национална берза је Њујоршка берза – НYСЕ или тзв. „Big Board“. Хартије од вредности су постојале у промету на Wall Street-u и пре званичног оснивања Њујоршке берзе. Плаћало се сребрним полугама дељеним на до 1/8, а од 2001. године цене акција се изражавају искључиво у децималама УСД. Пролеће 1792. се узима као званични почетак рада Њујоршке берзе уговор о искључивој међусобној трговини уз фиксне провизије. Главни део ове берзе сачињава „паркет“ на коме се овија промет. Паркет се састоји од соба за трговање. Највећи део паркета зове се главна соба и одређен је за трговину најактивнијим акцијама. Постоји и мањи део паркета на коме се тргује обвезницама и неактивнијим акцијама. Капитализација НYСЕ је око 27,1 трилиона $ што представља 78% америчке и 66% светске капитализације. Индекс који укључује 200 светских лидера из 19 земаља износи око 10 трилиона $ тржишне капитализације што представља 37% укупне светске тржишне капитализације.

Само чланови берзе могу учествовати на паркету у трговини са котираним хартијама од вредности. Njујоршка берза има 1366 чланова и њихов број се није мењао од 1953. Чланство не берзи се колоквијално назива „седиште“. Годишње се у просеку обави преко стотину трансфера седишта тј. чланства на берзи. Током година, цена седишта се кретала од 17.000 долара до преко милион америчких долара. Задњих година је проширена могућност приступа паркету електронским путем.

НYСЕ има најстроже услове листинга у односу на све друге берзе у САД. На овој берзи се котирају ефекти највећих успешних предузећа са другом пословном традицијом и које морају да задовоље одређене услове броја акционара, броја емитованих акција, бруто профита итд. Да би компанија задржала свој листинг на берзи мора да квартално објављује свој извештај о оствареном промету, годишње да објављује свој финансијски извештај, и др.

Друга по величини је Чикашка берза - ЦБОТ која је основана 1848. године и данас је то најстарија берза дериватних хартија од вредности. Има преко 3600 чланова од којих 1400 представљају тзв „пуне чланове“ који могу трговати свим врстама уговора. Ово тржиште омогућава промет фјучерс и опционих уговора за његове чланове и њихове клијенте. Цене се формирају кроз процес аукционог извикивања на паркету и уз помоћ електронских трговачких система. У својој дугој историји Чикашка берза је у прво време служила као берза фјучерса искључиво на пољопривредне производе, а од 1975. долази до увођења фјучерса на финансијске инструменте, а од 1982. у промету су и опције на фјучерсе. Укупан обим у 2006. години је преко 805 милиона уговора, највећи забележени обим у својој историји.