Удружење власника акција "Телеком Србија"

Сједињене Америчке Државе имају веома разгранат систем берзи. Највеће берзе смештене су у Njујорку и Чикагу. Поред ових централних, постоје и регионалне и локалне берзе у САД. Главна национална берза је Њујоршка берза – НYСЕ или тзв. „Big Board“. Хартије од вредности су постојале у промету на Wall Street-u и пре званичног оснивања Њујоршке берзе. Плаћало се сребрним полугама дељеним на до 1/8, а од 2001. године цене акција се изражавају искључиво у децималама УСД. Пролеће 1792. се узима као званични почетак рада Њујоршке берзе уговор о искључивој међусобној трговини уз фиксне провизије. Главни део ове берзе сачињава „паркет“ на коме се овија промет. Паркет се састоји од соба за трговање. Највећи део паркета зове се главна соба и одређен је за трговину најактивнијим акцијама. Постоји и мањи део паркета на коме се тргује обвезницама и неактивнијим акцијама. Капитализација НYСЕ је око 27,1 трилиона $ што представља 78% америчке и 66% светске капитализације. Индекс који укључује 200 светских лидера из 19 земаља износи око 10 трилиона $ тржишне капитализације што представља 37% укупне светске тржишне капитализације.

Само чланови берзе могу учествовати на паркету у трговини са котираним хартијама од вредности. Njујоршка берза има 1366 чланова и њихов број се није мењао од 1953. Чланство не берзи се колоквијално назива „седиште“. Годишње се у просеку обави преко стотину трансфера седишта тј. чланства на берзи. Током година, цена седишта се кретала од 17.000 долара до преко милион америчких долара. Задњих година је проширена могућност приступа паркету електронским путем.

НYСЕ има најстроже услове листинга у односу на све друге берзе у САД. На овој берзи се котирају ефекти највећих успешних предузећа са другом пословном традицијом и које морају да задовоље одређене услове броја акционара, броја емитованих акција, бруто профита итд. Да би компанија задржала свој листинг на берзи мора да квартално објављује свој извештај о оствареном промету, годишње да објављује свој финансијски извештај, и др.

Друга по величини је Чикашка берза - ЦБОТ која је основана 1848. године и данас је то најстарија берза дериватних хартија од вредности. Има преко 3600 чланова од којих 1400 представљају тзв „пуне чланове“ који могу трговати свим врстама уговора. Ово тржиште омогућава промет фјучерс и опционих уговора за његове чланове и њихове клијенте. Цене се формирају кроз процес аукционог извикивања на паркету и уз помоћ електронских трговачких система. У својој дугој историји Чикашка берза је у прво време служила као берза фјучерса искључиво на пољопривредне производе, а од 1975. долази до увођења фјучерса на финансијске инструменте, а од 1982. у промету су и опције на фјучерсе. Укупан обим у 2006. години је преко 805 милиона уговора, највећи забележени обим у својој историји.

Велика Британија

Лондонска берза је назив за главну финансијску берзу у Великој Британији. Званично је основана 1802. године иако је неформализованој форми трговина хартијама од вредности у Лондону почела још у 17. веку по кафанама и крчмама. Године 1973. регионалне берзе у Великој Британији ујединиле су се са Лондонском берзом у Берзу Велике Британије и Ирске. После темељне реорганизације финансијског система 1986. године, тзв. „Биг Банг“, ова организација је прерасла у Међународну берзу Уједињеног Краљевства и Републике Ирске иако је и даље остала позната као Лондонска берза. Године 1986. на берзу је уведен СЕАQ компјутерски систем који је знатно смањио обим пословања на паркету. 2007. годинеТхе Лондон Стоцк Еxцханге се удружила са Италијанском берзом формирајући на тај начин водеће капитално тржиште. У јуну 2007. Године је уведен ТрадЕлецт, нови систем трговања који пружа могућност повећања и усавршавања нивоа услуга. Капацитет и брзина трговања су се повећали са преко 600.000 трансакција дневно и свака трансакција се извршава за 6 милисекунди!

Берза омогућава свим компанијама, од гиганата до мањих предузетника широм света, да повећају свој капитал који им је потребан, на четири основна тржишта. То су главно тржиште (Маин Маркет) на коме се котирају нацењеније и најпрестижније светске компаније. На њему је листирано око 1800 компанија са тржишном капитализацијом од скоро 4.000 милијарди фунти. Затим постоји АИМ (Алтернативно инвестиционо тржиште) које је креирано као тржиште за младе компаније у развоју. У 2004. години оно је обухватало 65 процената свих ИПО у Западној Европи. Тренутно се листира око 1800 емитената са тржишном капитализацијом од око 37 милијарди фунти. За разлику од главног тржишта, није потребно имати минималну капитализацију, мнимални број акција у јавном оптицају, документован претходни ток секундарног трговања акцијама нити посебну дозволу акционара. Довољно је имати номинованог саветника, ангажованог брокера, статутарну слободу располагања акцијама, пријавна документа и плаћену годишњу провизију АИМа. Још једно тржиште је Профессионал Сецуритиес Маркет на ком се листирају дужничке хартије и депозитне потврде. Као четврто тржиште постоји Специалист Фунд Маркет, тржиште које је усмерено на посебне специјализоване инвестиционе ентитете.

ЗАПАДНА ЕВРОПА

Континентална Европа увек се донекле разликовала од англосаксонске праске која се среће у Великој Британији и САД. Највећа берза континенталног дела Европе данас јесте Франкфуртска берза (Франкфуртер Wертпапиербöрсе). Као највећа немачка берза, пошто обухвата преко 90 процената трговања у Немачкој, она спада и у највеће на свету. Франкфурт има вишевековну трговачку традицију, па се тако почеци берзанског трговања виђају већ крајем XВИ века, када је основана берза за трговање новцем. Почеци берзанског трговања у данашњем смислу везују се за почетак XИX века, а везани су за промет акција Аустријске националне банке. Са садашњим годишњим прометом од 5,2 трилиона евра, Франкфуртска берза представља треће по величини светско тржиште акцијама, а заузима шесто место по вредности тржишне капитализације. Тржиште се прати кроз бројне индексе, међу којима је најважнији индекс ДАX, који обухвата најквалитетније акције са Франкфуртске берзе, у које спадају компаније као што су Адидас, БМW, Луфтханса, Дојче банка, Сименс, Метро и други.
Као последица хармонизације финансијских тржишта Европске Уније, у септембру 2000. године основан је Еуронеxт. Еуронеxт је пан-европска берза пошто обухвата финансијска тржишта Белгије, Француске, Холандије, Потугала и Велике Британије. Септембра 2000. дошло је до спајања Амстердамске, Бриселске и Париске берзе, а у децембру 2000. године прикључена је и Лондоснка међународна берза фјучерса и опција (ЛИФФЕ). Од 2002. део Еуронеxта је и Лисабонска берза. Када је амерички НАСДАQ отпочео кораке ка преузимању Лондонске берзе, НYСЕ група, која, између осталог, управља и Njујоршком берзом, понудила је 8 милијарди евра за преузимање Еуронеxтра, прекорачивши конкурентску понуду Дојче берзе, која управља Франкфуртском берзом. Након овог преузимања основана је компанија НYСЕ Еуронеxт са седиштем у Njу Јорку. Тржиште Еуронеxта има три сегмента у зависности од капитализације комапније која је листирана. На Сегменту А листиране су компаније са тржишном капитализацијом од преко милијарду евра, док се на Сегменту Б налазе компаније чија је капитализација између 150 милиона евра и милијарду долара. Трећи сегмент, Семент Ц резервисан је за компаније капитализације испод 150 милиона евра.

Далеко иза наведене две берзе налазе се остала европска финансијска тржишта. Обимом промета и тржишном капитализацијом у западноевропских земљама могу се истаћи још, на пример, берзе у Милану и Мадриду. Миланска берза (Борса Италиана) је водећа италијанска берза и приватизована је тек 1997. године, док је од прошле године у власништву Лондонске берзе. Тржишна капитализација Миланске берзе 2007. године износила је око 1,1 милијарди долара. Ова берза је основана давне 1808. године и готово 200 година била је у државном власништву. Најпознатији индекс Миланске берзе је С&П/МИБ, у чију корпу спадају акције компанија као што су Алиталије, Ђенералија, Фијата, Пармалата...

У Шпанији постоје четири регионалне берзе, али је најјача и најразвијенија берза смештена у главном граду Мадриду. Мадридска берза (Болса де Мадрид) основана је 1831. године, а данас поседује неколико сегмената тржишта. Општи индекс Мадридске берзе (ИГБМ) прати кретање листираних компанија које су подељених у шест индустријских сектора. Индекс ИБЕX-35 представља показатељ кретања 35 најликвиднијих хартија Мадридске берзе, а постоји и засебан сегмент тржишта на ком се котирају акције држава Латинске Америке. У мају 2007. године укупна тржишна капитализација ове берзе износила је око 1,3 милијарди долара, што је смешта на треће место берзи континенталне Европе.

АЗИЈА

Поред развијених финансијских тржишта Америке и западне Европе, ’80-тих година XX века, снажан бум доживљавају азијске берзе, без којих се глобално финансијско тржиште данас не може замислити.

Најстарији организатор тржишта у Азији је Бомбајска Берза, која због тога је имали посебну улогу у формирању националног тржишта капитала. Берза је основана 1875 године, највећа је на свету када се говори о броју листираних акција (4800 акција) и налази се у Индији. Октобра 2007, вредност тржишне капитализације износила је 1.61 трилина УС долара, што је ставља на прво место у јужној Азији и на десето место на свету. Основни Индекс Бомбајске Берзе је БСЕ СЕНСЕX (БСЕ 30) и представља вредност акција тридесет компанија које имају капитализацију од 1/5 целе берзе. Врло је цењен у Индији и свету. На овој берзи се тргује и финансијским дериватима, односно фјучесима и опцијама.

Хартије од вредности су Јапану педстављене 1870 године, а прва Берза (Токијска Берза) је основана 1878 године са првим трговањем 1. јуна. Токијска Берза је функционисала све до 1943. године када је због рата дошло до удруживања берзи у једну „Јапанска Берзу Хартија од вредности“, а поново је оформљена 1949 када су основане берзе у Осаки и Нагоји и још пет берзи које су се касније удуржиле са напред наведеним, тако да их у Јапану данас има пет. Токијска Берза, друга је берза по тржишној капитализацији на свету, после Njујоршке берзе. Тренутно се на њој тргује са 2.271 акцијом домаћих и 31 акцијом страних компанија, које остварују тржишну капитализацију од 5 трилиона долара. Листирање акције на Токијској берзи су подељене у три секције. Прва Секција, у којој се налазе највеће компаније, Друга Секција, која је резервисан за акције средњих предузећа и на крају „Мотхерс“ секција, за компаније са високим растом. У Првој Секцији се налази 1 721 акција, у другој 489 а и „Мотхерс“ секцији 156 високо растућих компанија. Основни индекс Токијске берзе је Никкеи 225 и он представља вредност акција компанија које су изабране од стране најачег Јапанског пословног магазина. Међу популарним индексима налазе се и ТОПИX и Ј30, први је базиран на вредности акција компанија из Прве Секција а други на велике компаније у индустрији које такође бирају једне Јапанске новине.

Лондонска и Токијска Берза раде на развоју заједничких производа за трговање и деле технологију, све то у светлу раста конкурнције на интернационалном нивоу. Токијска Берза такође тражи партнере и на подручју Азије, ту се пре свега мисли на Сингапурску Берзу, за коју се сматра да ће постати лидер у Азијско-Пацифичкој регији. Постоје чак и говоркања да је план Токијске Берзе, преузимање Сингапурске Берзе у првом кварталу 2008, односно преузимање већинског пакета акција, где за сада има 5% удела.

Пошто је Сингапур водећи финансијски центар у Азијско-Пацифичкој регији, Сингапурска Берза је постала лидер у овој регији. Основана је 1999 године, удруживањем „Стоцк Еxцханге оф Сингапоре“, берзе фјучерса и „Сингапоре Инернатионал Монетарy Еxцханге“ која је била берза акција. Има листирано 722 акције компанија које стварају тржишну капитализацију од 773 билиона УС долара. Сингапурска Берза је остварила највећи профит по кварталиу у износу од 200 милиона УС долара што представља двоструки раст у односу на предходни квартал.

Иако је Шангајска Берза прва и највећа берза у Кини, са тржишном капитализацијом од 2.38 трилиона УС долара, стара је само 18 година. Постојало је и стара Шангајска Берза из 1904 године, али је због комунистичког режима затворена 1949. Берза је организована као непрофитна организација и под директним је надзором Кинеске Комисије за хартије од вредности. Постоје два различита листинга акција, А и Б. Разлика између акција ова два листинга је у валути којом се тргују. На А листингу се тргује са националном валутом, и представља већину акција, а на Б листингу са америчким доларима.

ЦЕНТРАЛНА И ИСТОЧНА ЕВРОПА

Далеко иза водећих берзи западне Европе, налазе се финансијска тржишта земаља централне Европе и земаља бившег социјалистичког блока. Водећа берза ових региона сигурно је Бечка берза (Wиенер Бöрсе). Она спада у најстарије светске берзе, пошто је основана 1771. године, за време владавине царице Марије Терезије, у циљу формирања тржишта за трговање државним обвезницама. Бечка берза обухвата око 60% трговања акцијама у Аустрији, јер се значајним делом тргује ванберзански. Два најважнија индекса су WБИ, којег сачињавају само домицилне акције, док АТX индекс обухвата 20 компанија, и представља водећи индекс Бечке берзе. У корпу АТX индекса спадају најјаче аустријске компаније, као што су Ерсте банка, ОМВ, Рајфајзен банка, Телеком Аустрија и други. Бечка берза има партнерски однос са Будимпештанском берзом, пошто су међусобно повезане, размењујући информације и обједињавајући поједине тржишне сегменте. Сличну сарадњу Бечка берза има са берзама у Букурешту и Загребу.

Од септембра 2005. за друго по величини финансијско тржиште централне и источне Европе сматра се Прашка берза. Иако је прва Прашка берза основана 1861. године, садашња је основана тек после пада комунизма у овој земљи, новембра 1992. године, док је трговање кренуло неколико месеци касније. Између два светска рата Прашка берза доживела је прави бум, па је, по значају, превазишла и Бечу берзу, тада неприкосновену у региону. У региону источне Европе, издвојила се Варшавска берза. Као и у већини бивших комунистичких земаља, берза је основана у XИX веку, тачније 1817. године. Између два светска рата снажно се развија и обухвата преко 90% пољског тржишта. Разумљиво, после ИИ светског рата, Варшавска берза бива затворена. Нова, посткомунистичка, Варшавска берза полиње са радом априла 1991. године, када је првог трговачког дана било листирано тек пет акција. Крајем 2007. године, на Варшавској берзи лиситрана је 351 компанија, док је тржипна капитализација октобра те године била око 336,4 милијадри долара, при чему се око 200 милијарди односи на пољске компаније. Промет акцијама током 2006. године износио је око 115 милијарди долара. Два главна индекса су WИГ, који обухвата готово све листиране компаније и WИГ20, у чијој се корпи налази 20 најквалитетнијих пољских акција.

Још једна посткомунистичка држава успела је да развије релативно солидно финансијско тржиште. Водећу румунску берзу представља Букурештанска берза, са тржишном капитализацијом од око 44 милијарди долара. Од децембра 2005. године, Букурештанској берзи припојено је ванберзанско румунско тржиште Расдаq, које има капитализацију од око 12 милијарди долара. Прва берза основана је 1882. године, и готово без прекида радила је до 1945. године, када ју је нова комунистичка власт укинула. Поновно отварање Букурештанске берзе одиграло се 1995. године, када је трговано са тек девет акција. Током деведесетих година, тржиште је било осетљиво на веће осцилације, а од 2001. године берзу захвата снажан раст и развој. Током 2002. године, главни индекс БЕТ порастао је за преко 100%, па је Финанциал Тимес ову берзу сврстао као најбрже растуће тржиште у свету те године. Споменути индекс БЕТ, представља водећи индекс Букурештанске берзе и обухвата 10 најквалитетнијих хартија. Фебруара ове године листирана је прва страна компанија – аустријска Ерсте банка.