Удружење власника акција "Телеком Србија"

Београдска берза током последњег квартала 2006. кренула је у снажан и убрзан раст. Током наредна три месеца, у првом кварталу 2007. раст је настављен и дошло је до правог бума Београдске берзе. Пред крај првог квартала, односно почетком маја, досегнут је врх, па су тако индекси вредели највише. У прва три месеца 2007. године индекс најликвиднијих српских акција Белеx15 порастао је за чај 67,18%, међуитим, како то обично бива, после великог бума и раста, следи циклус опадања цена и индекса. Ипак, иницијална каписла за берзанку кризу која је погодила Београдску берзу није била економске, већ политичке природе. Избор Томислава Николића за председника Скупштине Србије, донео је Београдској берзи снажан пад цена и индекса, па је тако Белеx15 у само три дана, изгубио скоро 15% своје вредности. Након његове убрзане смене, поверење у Берзу се накратко вратило, али онај бум, који је до почетка маја трајао, није настављен. Тренутак избора Николића за председника Скупштине може се сматрати као почетак берзанске кризе која од тада, па све до данас траје на Београдској берзи.

Наредних шест месеци на Берзи протекли су у благом, готово неприметном опадању индекса. Цене су, очигледно, биле достигле свој максимум, а политичка нестабилност превладала је разум и економску логику у доношењу инвестиционих одлука. У другом кварталу 2007. Белеx15 опао је за пола процента, док је у наредна три месеца, ситуација била готово идентична, јер је овај индекс изгубио око 0,75% своје вредности. Међтуим, даљи наставак политичке нестабилности, изазван пре свега најавама о отцепљењу Косова и Метохије, али и преиспитавњем услова даље интеграције Србије у Европску Унију, донели су крајем 2007. године снажнији и осетнији удар на Београдску берзу.

У новој 2008. години очекивао се одговор на бројна питања која су мучила инвеститоре. Почетком фебруара завршени су избори за новог председника Србиије, где је Борис Тадић однео тесну победу. Одмах наредног дана, 4. фебруара, индекс Белеx15 скаче за преко 6%, међутим, даљи раст активности на Берзи бива пресечен изјавама премијера Коштунице, о преиспитивању даљег правца Србије у односу на међународну заједницу. Мало пошто су се страсти смириле, очекивано или не, стигла је вест о једностраном проглашењу независности Косова и Метохије. За Србију, али и за Београдску берзу, која је већ месецима уназад била у проблемима, ово је био превелики ударац, од ког ће требати месеци да се опорави. Како су дани одмицали, све је било извесније да Влада Србије неће дуго потрајати, што се и обистинило у суботу 8. марта. Већ у понедељак, Берза је доживела реакцију инвеститора.

Недеља од 10. до 14. марта, могла би се назвати „црном недељом“ Београдске берзе, с обзиром на то да је у тој недељи индекс Белеx15 опао за 16,85%, а најгоре су прошле управо најликвидније хартије Београдске берзе. Из дана у дан цене акција су падале, често и у двоцифреним процентима. Панична спирала страха је отпочела. Врло је вероватно да су додатни удар на Берзу имали инвестициони фондови, који, управо, имају за циљ спречавање већих губитака по појединачне, ситне инвеститоре. У страху да ће цене акција и даље падати, па тако и њихове инвестиционе јединице у фондовима, инвеститори су се одлучивали на повлачење својих улога. Како фондови имају законску обавезу исплате инвеститора, морали су, у великом износу, да додатно притисну страну понуде на тржишту, спуштајући цене акција испод сваког реалног нивоа. Акције и оних компанија које су објавиле фантастичне резултате у 2007. години нису биле поштеђене, јер су фондови могли да најбрже продају само најликвидније хартије, односно, управо акције најбољих компанија.

Коначно, чини се да је већи и дубљи пад, а могло би се рећи и крах, заустављен. Прве су одреаговале компаније Сојапротеин и Ветеринарски завод Суботица, које су најавиле да ће откупљивати сопствене акције на Београдској берзи како би спречиле даље и веће штете по себе. Већ наредног дана, ове су две акције највише порасле на континуираном сегменту тржишта, а тај тренд је и касније настављен. Ефекти кризе која је Београдску берзу захватила половином 2007. и траје до данас, објавиљени су недавно. Тренутна тржишна капитализација Београдске берзе износи око 11 милијарди евра, наспрам 16 милијарди крајем 2007. године. Такође, просечан двени промет је са прошлогодишњих седам милиона евра, пао на два милиона.