ШКОЛА БЕРЗЕ
•
Шта је берза.
• Почеци, настанак и развој
берзе
• Берзанско пословање у
Србији
• Београдска берза данас
• Начин фунционисања,
учесници и односи
УЧЕСНИЦИ
•
Учесници на финасијском
тржишту
• Банке и други
институционални инвеститори
• Инвестициони фондови
• Централни регистар ХоВ и
Комисија за ХоВ
• Брокерско дилерска друштва
БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
• Берзански посредници
• Организација брокерско
дилерског друштва
• Услуге брокерско дилерског
друштва
• Рад са клијентима
• Етика и одговорност
ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ
•
Настанак инвестиционих
фондова
• Врсте инвестиционих
фондова
• Организација инвестиционих
фондова
• Портфолио менаџмент
• Преглед сектора
инвестиционих фондова у Србији и региону
ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ
ПОКАЗАТЕЉИ
• Техничка и фундаментална
анализа
• Берзански индекси
• Рацио анализа
• ЕПС и П/Е рацио
• Други значајни финансијски
показатељи
НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ
ТРГОВАЊА
•
Налози за трговање
• Белеx систем за трговање
• Континуирано трговање
• Трговање методом
преовлађујуће цене
• Блок трговање
АКЦИЈЕ
• Кратак историјат и суштина
акционарства
• Карактеристике акција
• Акцијски капитал
• Врсте и класе акција
• Вредност акција
ОБАВЕЗНИЦЕ
• Основне карактеристике
обвезница
• Врсте обвезница
• Принос и ризик
• Укратко о цени обвезнице
• Обвезнице на Београдској
берзи
ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ
ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
• Форварди
• Фјучерси
• Опције
• Варанти и права
• Свопови
МЕРЏЕРИ
• Увод
• Основни појмови
• Циљеви
• Офанзивне стратегије
• Дефанзивне стратегије
ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ
•
Појам и особине
• Привредни циклуси
• Узроци и излечење кризе
• Берзански крахови кроз
историју
• Криза на Београдској
берзи
СВЕТСКА ТРЖИШТА
• САД
• Велика Британија
• Западна Европа
• Азија
• Централна и источна
Европа
ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
• Хрватска
• Босна и Херцеговина
• Црна Гора
• Македонија
• Словенија
ИПО
• Шта је ИПО?
• Карактеристике и
предности ИПОа
• Процес и методе
спровођења
• ИПО у региону
• ИПО и бесплатна подела
акција
|
ПРИВРЕДНИ
ЦИКЛУСИ
Економска законитост је да се
савремена привреда креће у циклусима који временом ритмично понављају. Врх
привредног таласа, кад су привредне активности најразвијеније, назива се полет,
а његово дно, кад су оне најслабије, назива се депресија (рецесија). У фази
полета производња робе и услуга буја, понуда на тржишту је разноврсна и обилна,
а тражња велика јер потрошачи, услед пуне запослености и високих зарада, имају
велику куповну моћ. Између производње и потрошње влада приближна равнозежа, те
нема инфлације или је она изузетно ниска. Пошто су приходи у привредним гранама
стабилни и пристојни, а државни буџет попуњен, имаоци уштеђеног капитала настоје
да га уложе у привредне или финансијске подухвате емитената вредносних папира,
мотивисани могућношћу остварења високих дивиденди или камата. Отуда тражња за
њима на финансијском тржишту углавном задовољава понуду. Курсеви вредносних
папира већине емитената у фази полета су обично знатно изнад њихове номиналне
вредности. Обрнуто се дешава у фази депресије.
Између две главне фазе привредног
циклуса, налазе се прелазне фазе. Фаза побољшања стања у привреди, након
депресије, назива се успон (оживљавање), а фаза погоршања, након полета, назива
се криза. У фази успона производња расте настојећи да задовољи стално растућу
потрошњу. На финансијском тржишту, то се испољава кроз озбиљан раст курсева
вредносних папира привредних субјеката, пре свега акција. У фази кризе, дешава
се обрнути процес. Криза и депресија, међутима, стварају услове за нов успон,
јер се у њима из конкуренције избацују прескупи и преслаби такмичари, уводе се
нова техничка и технолошка достигнућа, спроводи се штедња и рационализација.
Цео привредни циклус обично траје
између пет и десет година. Након истека претходног циклуса почиње нови, на вишем
или нижем нивоу привредних активности у односу на почетно стање из претходног
циклуса. У последње време успон и полет, због озбиљног и организованог мешања
државе и међународних организација у привреду, трају све дуже, а криза и
депресија све краће. Тежи се ка трајно равнотежном стању у привреди и тржишту,
између производње и потрошње, које би било у сталном благом успону. Томе знатно
доприносе економске анализе и предвиђања привредних кретања, на основу праћења
главних чинилаца у структури привреде. На финансијском тржишту се кретања
курсева бележе свакодневно, путем тзв. Индекса. Посматрањем индекса у одређеном
раздобљу, уочава се да ли је привреда у фази успона, полета, кризе или
депресије.
|