Удружење власника акција "Телеком Србија"

Београска берза је организована као затворено акционарско друштво, при чему су власници бројне домаће банке, велика српска предузећа, неколико брокерско дилерских друштава, као и Република Србија. Акционари Берзе могу акције Берзе продавати слободно само Берзи, а о понуди за њихову продају, односно стицању сопствених акција одлучује Скупштина Берзе. У секундарном промету акција Берзе, акционари их могу стицати уз поштовање права прече куповине Берзе.

На Берзи могу да тргују само њени чланови, односно брокерско дилерска друштва и банке, која испуне одговарајуће услове, као и уплате износ годишње чланарине Берзи. Тренутно је на Београдској берзи регистровано и примљено у чланство 88 брокерско дилерских друштава и овлашћених банака и тај број није сталан. Све фирме које желе ово чланство морају да имају седиште у Србији и да докажу да лица која запошљавају за обављање самог процеса трговања могу да раде на пословима са ХоВ, односно да имају одговарајућу лиценцу брокера издату од стране Комисије за ХоВ.

На страни понуде и тражње налазе се готово истовентни субјекти – становништво, предузећа, финансијске институције, институционални инвеститори и држава. Сваки од ових субјеката може се налазити и на страни понуде и на страни тражње, често истовремено. Међутим, сви ови субјекти не могу самостално излазити на Берзу и давати налоге, већ то морају чинити преко неког од овлашћених чланова Берзе - брокера. Од 2004. године овај процес је знатно олакшан, јер сада брокери не морају да долазе у саму зграду Београдске берзе, већ налоге могу да дају из својих канцеларија, путем БЕЛЕX апликације за трговање. Да би неко започео трговање на Београдској берзи, потребно је да у банци отвори наменски рачун за трговање ХоВ. Потом клијент потписује уговор са брокерском кућом о вођењу власничког рачуна ХоВ, као и уговор о посредовању у купопродаји. На основу тога брокерска кућа клијенту отвара рачун у Централном регистру, на ком ће се наћи акције које клијент већ поседује или ће их касније купити. После ових корака, клијенту остаје само да изда налог свом брокеру о куповини или продаји одређене акције.

Трговање неком акцијом на Београдској берзи не може се заказати све док Берза не добије сву потребну документацију фирме. Основни документ, на основу ког се врши пријем на ванберзанско тржиште представља проспект, али потребни су још и захтев за укључивање на тржиште, као и неки други документи. Проспект садржи основне податке о пословању предузећа и мора бити оверен од стране управе, јер одговорност за истинитост података сноси само предузеће. Дешавало се да управа предузећа, из страха од преузимања или нечег другог, једноставно не жели да достави проспект Берзи. Тада постоји могућност да минимум 10% акционара предузећа достави захтев за укључивање акција на ванберзанско тржиште без проспекта и тада се трговање може заказати, уз напомену да је у питању трговање без проспекта. За укључивање акција на неки од листинга Берзе, потребно је да предузеће испуни и додатне услове предвиђене регулативом Берзе, као што су величина предузећа, ликвидност акција, број акционара...и ове карактеристике се, разумљиво, разликују за А листинг и Б листинг.

Све податке о трговању акцијама Београдска берза публикује кроз берзанске извештаје, који се затим објављују на wеб-презентацији, али и у дневним новинама, радио и ТВ станицама, специјализованим економским часописима или путем агенција за дистрибуцију података. На инвеститору је да ове податке прати, предвиђа будућа кретања и да доноси исправне одлуке о куповини и продаји.