Удружење власника акција "Телеком Србија"

Београдска берза је основана као акционарско друштво, при чему се највећи део остварене добити реинвестира у развој како саме берзе, тако и у обуку кадрова и унапређење укупне технологије трговања на финансијском тржишту. Београдска берза је регистрована за обављање трговине жиралним новцем, меницом, чеком, девизама, краткорочним ХоВ, златом и другим племенитим металима, ХоВ које гласе на страну валуту, капиталом, акцијама и другим дугорочним ХоВ и финансијским дериватима. Већином ових предмета трговања до сада се није трговало, при чему се у задњих неколико година тргује искључиво акцијама и државним обвезницама.

Данас на Београдској берзи увелико доминира трговање акцијама предузећа из процеса приватизације и обим промета сваке године бележи велики проценат раста. Упркос лошем другом полугодишту 2007. године и негативном тренду који на Београдској берзи траје још од лета, обим промета увећан је за 65% у односу на 2006. годину.

ПРЕГЛЕД ПРОМЕТА НА БЕОГРАДСКОЈ БЕРЗИ (У ДИНАРИМА)

Све до 2004. године чланови берзе су долазили у зграду Берзе, у улици Омладинских бригада на Новом Београду, регистровали се и издавали налоге за трговање. У марту те године уводи се систем за даљинско трговање, које омогућава брокерско дилерским друштвима да из својих канцеларија, путем интернет везе, уносе своје налоге и обављају берзанско трговање. Овим потезом интезивира се промет на тржишту, а као директна последица јесте и увођење првог индекса БЕЛЕXфм, који прати акције којима се тргује на слободном берзанском тржишту. Годину дана касније објављен је и индекс БЕЛЕX15 за акције предузећа које се налазе на методу континуираног трговања.

Наиме, Београдска берза има неколико сегмената и подела тржишта. Постоје два аспекта по ком се врши сегментирање, па је тако прва подела према начину трговања. Први сегмент по овом критеријуму јесте сегмент тржишта на ком се тргује методом преовлађујуће цене. На њему се налазе акције преко 1700 српских предузећа, међутим по обиму промета већина њих је занемарљива. Други сегмент тржишта односи се на континуирано трговање, на ком се налази 43 најквалитетнија предузећа чијим се акцијама тргује на Београдској берзи.

Континуирано трговање представља циљ сваке берзе и опште је прихваћен метод трговања свим хартијама од вредности. Овим се акцијама може трговати током целог радног времена берзе и то по више остварених цена. Поред ове поделе на континуирано и МПЦ тржиште, где је за критеријум узет начин трговања датом хартијом, постоји и друга подела тржишта, према квалитету котираног предузећа. Тако су начињена три сегмента – А листинг, Б листинг и ванберзанско тржиште. За сада су критеријуме котирања на А листингу испунила тек три српска предузећа, док се ни једно не налази на Б листингу. Сва остала предузећа која се котирају на Београдској берзи и чијим се акцијама тргује, налазе се на тзв. ванберзанском тржишту. Тек када предузеће испуни строге услове прописане од стране Берзе, оно се може наћи на неком од ова два листинга. Трговање обвезницама Републике Србије, које је држава емитовала на име измирења обавеза по основу старе девизне штедње, отпочело је у септембру 2002. године. Њима се и даље тргује, у оквиру А листинга, а последња година у којој ове обвезнице доспевају јесте 2016. година.

У тек започетој години, Београдску берзу очекује низ догађаја који ће је значајно унапредити и ојачати. Очекује се увођење новог система трговања, уз примену међународног ФИX протокола, који ће омогућити стандардизовану и аутоматску електронску комуницикацију информационих система. Ступио је на снагу Закон о бесплатној подели акција, према којем ће се на Београдској берзи котирати акције највећих српских јавних предузећа, што ће у многоме продубити тржиште и омогућити инвеститорима улагања у висококвалитетне акције. Такође је најављена и иницијална јавна понуда (ИПО) акција Телекома Србија, где ће се први пут јавности понудити акције ове компаније, које ће касније бити предмет секундарног трговања на Београдској берзи. По свему судећи, 2008. година представљаће веома значајну прекретницу у развоју Београдске берзе, а колико ће развој бити интезиван зависи и од бројних других фактора.

И поред ових позитвиних тенденција, остају бројни пробелми који су резултат неодговорности и незаинтересованости менаџмента котираних компанија да редовоно јавности достављају извештаје, резултате, планове пословања и сличне одлуке. Без основне транспарентности и отвореног пословања, нема ни фундаменталних принципа берзанског пословања – поверења и сигурности.