Удружење власника акција "Телеком Србија"

Прве идеје о оснивању берзе у Србији јавиле су се током тридесетих година XИX века. Оснивање берзе у ондашњој Србији имало је пре свега економски, али и национални значај. То је било време буђења националне свести и стварања институција које су потврђивале добијени статус потпуне самосталности и државности Србије. Реализација идеје мало је потрајала, па је Народна скупштина тек 3. новембра 1886. године усвојила Закон о јавним берзама. Тек после осам година од усвајања Закона, Београдска берза је почела са радом. Београдска берза је покушала да најпре развије своју активност као продуктна берза да би се цене пољопривредњих производа формирале на домаћем тржисту. Пошто је берзанско трговање постајало све успешније и обимније, извршено је раздвајање послова: одељење за робу је остало у кафани «Босна» на обали Саве, као Продуктна берза, док је одељење за валуте и ефекте (Валутна берза) прешло у просторије хотела «Српска Круна», у Кнез Михаиловој улици. Ту је Берза радила све до почетка Првог светског рата, до 1914. године.

Стварањем Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и припајањем територија које су биле у саставу Аустро-Угарске јавиле су се потребе да се обнови рад Београдске берзе и оснују и друге берзе на територији нове државе. Велике разлике у структури привреде и нивоу развијености појединих делова земље условиле су неуједначеност у обављању трговања појединих берзи које су настале у овом раздобљу. Али је промет на Београдској берзи био у то време већи него заједно на свим другим берзама у тадашњој држави. Тадашња Београдска берза постигла је велики углед и сврстрала се међу водеће европске берзе тог доба. Овакви резултати су захтевали стално усавршавање организације и пословања. Од 1921. Управни одбор Берзе је почео да се бави питањем изградње одговарајућег здања Београдске берзе. Коначно, током 1934. Београдска берза је добила сопствену зграду, на Краљевом тргу бр. 13, зграду у којој се данас налази Етнографски музеј. Одмах по избијању ИИ светског рата у нашој земљи, априлу 1941, Београдска берза обуставља рад, а дефинитивно је угашена 1953. одлуком Владе Србије.

Југославија је после Другог светског рата трансформисана у федеративну државу са социјалистичким друштвеним и привредним системом. Финансијско тржиште капиталистичког типа проглашено је непожељном творевином, а посебно секундатно тржиште хартија од вредности, које се у потпуности поједностављује. Задатак банака и других финансијских институција био је да само дистрибуирају фианансијске изворе и усмеравају остварену акумулацију у складу са државним плановима друштвеног и привредног развоја. Крајем осамдесетих година претходног века започета је коренита друштвена и привредна реформа. Убрзани развој финансијских тржишта омогућен је усвајањем великог броја системских закона у овој области. На иницијативу Народне банке Југославије и Удружења банака Југославије, у септембру 1989. године, образован је Одбор за припрему оснивања Тржишта новца и краткорочних хартија од вредности у Београду. Што се тиче тржишта капитала, односно берзи дугорочних хартија од вредности, у октобру 1989, године су одржани Оснивачки одбори у Београду и Љубљани. Затим је 27. децембра 1989. године одржана Оснивачка скупштина Југословенског тржишта капитла у Београду, које је у мају 1992. године променило име и добило назив - Београдска берза.

Београдска берза је основана као акционарско друштво, при чему су се као оснивачи нашле банке, Поштанска штедионица, осигуравајућа друштва, Савезна држава и Република Србија. Од када је Београдска берза обновила свој рад, на њој се трговало углавном краткорочним хартијама од вредности, тачније краткорочним позајмицама новца, краткорочним дужничким инструментима предузећа и, повремено, државним обвезницама невеликих вредности. Секундарне трговине акцијама готово да и није било, па је тек у априлу 2000. год. одржано прво трговање акцијама из својинске трансформације. Право берзанско трговање започиње тек 2001. године када почиње трговање акцијама изпроцеса приватизације.