Удружење власника акција "Телеком Србија"

Развој берзи и трговања на њима последица је развоја конкретног тржишта. Берза је настала спонтано, из самог тржишта, односно из његових потреба. Из тог се разлога настанак, ширење и развој берзи и пословања на њима поклапа са ширењем и освајањем нових тржишта, како просторно, тако и технолошки.

Корени прве трговине из које је берза добила име, везују се за Фландрију, град Бриж и XВИ век. Међутим, данашње велике берзе настале су нешто касније. Почеци Њујоршке берзе везују се за 1792. годину, када се 24 брокера окупило и потписало Батонвудски споразум, који представља оснивачки акт највеће светске берзе. Неколико година касније, тачније 1801, основана је још једна велика берза – Лондонска. Поред овог формирања берзи у институционалном смислу, паралелно су текли токови креирања предмета трговања. Тако су прве емисије „акција“ настале половином XВИ века, када су се прикупљала средства за трговачке експедиције. Фирме су уместо узимања кредита, емитовале потврде (претече акција) и тако прикупљале новац за спровођење скупих путовања. Тиме су купци „потврда“ постали и власници робе која треба да буде предмет трговања, а са њом и свих ризика и бенефита које путовање и трговина доноси. Власницима „акција“ је остало да се надају очекујући добар пословни резултат и тако остварен лични добитак.

Разлози настанка институције берзе најбоље се могу сагледати ако се испрати развој елемената берзанског пословања. Један од основних јесте прикупљање мањих сума капитала које су се налазиле у више руку, како би се та средства концентрисала ради финансирања скупих пројеката. Други битан елемент јесте премошћавање временског периода од улагања до профитирања, што се често у литератури означава као капитализација очекивања. Односно, могућност продаје Хов пре него она доспе на реализацију.

Терминске трансакције су забележене још на глиненим плочицама, односно обавеза једне стране да своје дуговање намири одређеном робом у неком будућем периоду. У тренутку када је поверилац – поседник документа о будућој испоруци робе, препродао тај документ да би зарадио на разлици у цени, добили смо и први посао који би се могао назвати берзанском шпекулацијом.

Као ни елементи берзанског пословања, тако ни сама правила понашања у трговини, као круцијалан услов берзе, нису морала чекати фламанске трговце да би била измишљена. У виду обичајног права постојала су откада и сама трговина, али су се први писани докази појавили у старом Риму. Устаљена пракса састајања на једном месту дозволила је и да се формирају прва правила трговања, али и први стандарди робе. Правила која су настала из обичајног трговинског права, наслоњена и на правила којих су се придржавали антички трговци, а пре свега римски, уносе у организовано трговање два принципа, која су и данас нераздвојна од развоја институције берзе – поверење и сигурност. Ова два принципа постају неопходни услови берзанског начина трговања, нешто без чега је оно незамисливо.

Док су се сви елементи берзанског пословања склопили у једну целину и формирали берзу коју ми познајемо, прошло је доста времена, а прича о берзи, као начину организовања и уношења реда и правила у трговање, много је старија.

Појавом индустријске револуције берза добија садашње контуре: зграду, правила пословања, органе управљања, арбитражу итд. Држава се (1929-1933) умешала у оно што је до тада било аутономно берзанско право настојећи да повећа сигурност пословања а да при том не угрози осетљиви берзански механизам. Седамдесетих година XX века долази до снажног развоја берзи финансијских деривата (фјучерса и опција). Наглом компјутеризацијом берзанског пословања, „место“ као саставни део дефиниције берзе губи на значају. Сада се може трговати са било ког места електронским путем готово континуално у времену .И поред ових промена берза је задржала своје основне функције.