ШКОЛА БЕРЗЕ
•
Шта је берза.
• Почеци, настанак и развој
берзе
• Берзанско пословање у
Србији
• Београдска берза данас
• Начин фунционисања,
учесници и односи
УЧЕСНИЦИ
•
Учесници на финасијском
тржишту
• Банке и други
институционални инвеститори
• Инвестициони фондови
• Централни регистар ХоВ и
Комисија за ХоВ
• Брокерско дилерска друштва
БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКА ДРУШТВА
• Берзански посредници
• Организација брокерско
дилерског друштва
• Услуге брокерско дилерског
друштва
• Рад са клијентима
• Етика и одговорност
ИНВЕСТИЦИОНИ ФОНДОВИ
•
Настанак инвестиционих
фондова
• Врсте инвестиционих
фондова
• Организација инвестиционих
фондова
• Портфолио менаџмент
• Преглед сектора
инвестиционих фондова у Србији и региону
ОСНОВНИ ФИНАНСИЈСКИ
ПОКАЗАТЕЉИ
• Техничка и фундаментална
анализа
• Берзански индекси
• Рацио анализа
• ЕПС и П/Е рацио
• Други значајни финансијски
показатељи
НАЛОЗИ, ТЕХНИКЕ И СИСТЕМ
ТРГОВАЊА
•
Налози за трговање
• Белеx систем за трговање
• Континуирано трговање
• Трговање методом
преовлађујуће цене
• Блок трговање
АКЦИЈЕ
• Кратак историјат и суштина
акционарства
• Карактеристике акција
• Акцијски капитал
• Врсте и класе акција
• Вредност акција
ОБАВЕЗНИЦЕ
• Основне карактеристике
обвезница
• Врсте обвезница
• Принос и ризик
• Укратко о цени обвезнице
• Обвезнице на Београдској
берзи
ФЈУЧЕРСИ, ОПЦИЈЕ И ДРУГИ
ФИНАНСИЈСКИ ИНСТРУМЕНТИ
• Форварди
• Фјучерси
• Опције
• Варанти и права
• Свопови
МЕРЏЕРИ
• Увод
• Основни појмови
• Циљеви
• Офанзивне стратегије
• Дефанзивне стратегије
ФИНАНСИЈСКЕ КРИЗЕ
•
Појам и особине
• Привредни циклуси
• Узроци и излечење кризе
• Берзански крахови кроз
историју
• Криза на Београдској
берзи
СВЕТСКА ТРЖИШТА
• САД
• Велика Британија
• Западна Европа
• Азија
• Централна и источна
Европа
ТРЖИШТА ЕХ YU РЕПУБЛИКА
• Хрватска
• Босна и Херцеговина
• Црна Гора
• Македонија
• Словенија
ИПО
• Шта је ИПО?
• Карактеристике и
предности ИПОа
• Процес и методе
спровођења
• ИПО у региону
• ИПО и бесплатна подела
акција
|
ШTA ЈЕ БЕРЗА
У литератури и пракси наилази се на велики број
различитих дефиниција, мишљења и ставова по питању „шта је то берза“. Берза,
најпростијим речником, представља место где се састају понуда и тражња за тачно
одређеном робом, у тачно одређено време, на тачно одређеном месту. Могло би се
рећи да, када је берза у питању, постоји много тога „тачног“, што је истина јер
то представља њену главну особину која је разликује од свих других неформалних,
сусретања понуде и тражње У почецима берзанског пословања она се налазила на
местима где су се скупљали трговци и пословни људи једнога града и региона.
Почеци организоване трговине која је личила на берзанску, везани су за Фландрију
и град Бриж, где су се људи још у XVI веку, окупљали у кући трговца Ван дер
Бурса ради трговања луковицама лала и предпоставља се да је по његовом презимену
свака слична институција и добила име.
Берза данас представља место где се сусрећу понуда
и тражња за тачно дефинисаним предметима трговине, при чему тај предмет трговине
мора бити подложан типизацији и стандардизацији. Процесом стандардизације
постиже се да предмет трговине по својим особинама буде поптуно идентичан у
малим и у великим количинама. То је лако учинити са робама ниског степена
обраде, док је са финалним производима, због разноликости, то веома тешко.
Стандардизација и типизација су неопходни јер се на берзи тргује на реч, односно
на поверење. Развитком трговине ово “поверење” се институционализује и бива
замењено мрежом правила по којима се тргује.
Место сусретања понуде и тражње се у многоме
променило током времена и кретало се од тргова градова, преко гостионица и
специјализованих зграда, па све до глобалног тржишта, међусобно повезаног путем
савремених технологија. Све то данас омогућава да се трговање обавља 24 часа
дневно, јер када се једна берза затвори, на другом крају света, друга берза тек
почиње са радом.
С обзиром на то који је предмет трговања на берзи
оне се деле на берзе ХоВ и робне берзе. Ако причамо о почецима берзанске
трговине ХоВ, лако се може замислити да је прва транскација, која би се могла
назвати берзанском, била трансакција везана за хартију – највероватније неку
врсту писмене обавезе о будућој наплати, која је променила власника пре рока
доспећа. За разлику од берзи ХоВ, претечом робних берзи могу се сматрати велики
сајмови и вашари, на којима се, између осталих ствари, продавала и роба. Кључна
разлика између сајмова и берзи лежи у томе што се на њима трговало на основу
узорка, односно робе на лицу места,док се на берзи тргује на реч.
На крају долазимо до одговора на питање шта је
берза. Из свега наведеног можемо закључити да берза представља организовано
место, где у тачно одређеном времену, долази до сусретања понуде и тражње
стандардизованог берзанског материјала, по тачно одређеним правилима од стране
тачно одређених лица. На питање који су основни постулати берзе може се рећи да
су то поверење и сигурност који и произилазе из саме њене дефиниције. Кад берза
не би била толико прецизна не би било ни њених основних постулата, а ни ње саме.
|