Удружење власника акција "Телеком Србија"

Берзански посредници представљају изузетно значајну и хетерогену групу учесника на финансијком тржишту. Иако у свету постоји више врста, у Србији се они грубо могу сврстати у две основне категорије, при чему се као критеријум за поделу узима облик организовања правног лица. Па тако разликујемо брокерско дилерска друштва и овлашћене банке. Док су брокерско дилерска друштва организована као посебно правно лице, овлашћене банке добијају статус берзанског посредника формирањем посебног организационог дела у склопу банке. Поред самог постојања засебног организационог дела, он мора бити и засебно евидентиран у пословним књигама, као и да буде технички и кадровски опремљена за обављање основне делатности.

Брокерско дилерска друштва могу обављати различите форме послова зависно од категорије по којој су регистровани. Тако је, према Закону о тржишту хартија од вредности и других финансијских инструмената, могуће оснивање брокерско дилерског друштва који ће обаљвати послове брокера, дилера, маркет мејкера, портфолио менаџера, агента емисије, покровитеља емисије и инвестиционог саветника. Основна разлика између брокера и дилера лежи у чињеници да брокери у своје име, а за рачун клијента, купују и продају хартије од вредности, док дилери тргују у своје име и за свој рачун. За своје услуге брокер наплаћује провизију, док дилер зараду остварује разликом у цени хартије. Посао маркет мејкера представља специфичан вид дилера, с обзиром на то да он има обавезу да откупљује или продаје хартије од вредности по цени коју је унапред јавно навео. Маркет мејкер, поред сопственог интереса, чува и интерес целог тржишта, пошто некад, чак и на сопствену штету, он купује или продаје хартије како би одржао њихову ликвидност и спречио драстичије осцилације у цени. Према поменутом Закону, прописан је минимални основни капитал брокерско дилерског друштва. Да би брокерско дилерско друштво обављало брокерске послове и послове инвестиционог саветника, мора имати минимум 50.000 евра основног капитала, док је за обављање дилерских послова и послова агента емисије тај износ дупло већи. Уколико, пак, друштво жели посао маркет макера Београдске берзе или портфолио саветника, минимални капитал износи 200.000 евра. Највећи износ од 300.000 евра потребан је уколико друштво жели да се бави и пословима покровитеља емисије хартија од вредности. Такође, према Закону, брокерско дилерско друштво може обављати делатности брокера уколико има барем једно лице запослено на неодређено време, са дозволом за обављање послова брокера. Ову дозволу издаје Комисија за хартије од вредности пошто лице одслуша брокерски курс и положи одговарајући испит.

С обзиром на ризик којем је брокерско дилерско друштво изложено у свом пословању, Законом је прописано да капитал друштва мора увек одговарати износу капитала који је потребан да би се обезбедило покриће могућих губитака. Износ овог капитала, као и методологију за његово израчунавање, прописала је Комисија за ХоВ. Такође, да би се умањио ризик из пословања, прописано је да изложеност ризику, односно збир свих потраживања према неком лицу, вредност улагања у хартије тог лица, као и вредност удела капитала брокерско дилерског друштва у том лицу не сме бити већа од 25%. Ови прописи настали су са циљем да се минимизира ризик и тако умањи опасност да ће инвеститори и дручи учесници на финансијском тржишту бити драстичо оштећени уколико брокерско дилерско друштво доживи пословну смрт.

У Србији је код Комисије за хартије од вредности тренутно регистровано 74 брокерско дилерска друштва, док је регистровано још 20 овлашћених банака, које такође обављају брокерско дилерске послове на Београдској берзи. Од њих укупно 94, 88 је има статус члана Београдске берзе и као такви могу обављати сам процес трговања.

ОРГАНИЗАЦИЈА БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКОГ ДРУШТВА

Организација брокерско дилерских друштава зависи од њихове величине, као и од броја и врста услуга које обављају. Како је познато да брокерско дилерска друштва могу обављати послове брокера, дилера, маркет мејкера, инвестиционог саветника, портфолио менаџера, агента емисије и покровитеља емисије, тако ће и сама организација зависити од броја ових функција које обавља једна кућа.

Уколико се друштво одлучи да ће им у њиховој активности брокерско дилерски послови бити доминантни, онда ће свакако најбитније и најразвијеније бити одељење за трговање. У оквиру њега се налазе брокери, који у своје име и за туђ рачун тргују на берзи, као и дилери, тргујући у своје име и за свој рачун. Основни процес унутар овог одељење представља примање и извршење налога клијената. Наиме, клијент лично или неким средством комуникације (телефон, факс, електронски...) издаје налог свом брокеру, који га потом уноси у систем берзе. На основу рализације налога, брокер наплаћује провизију, која се огледа у одређеном проценту од вредности трговања, при чему се он најчешће креће од 0,5 до 2%. Како провизија представља основни вид зараде брокера, зато је више него јасно да је ово одељење, у ком се зарада ствара, једно од најважнијих, ако не и најважније у брокерско дилерском друштву.

Одељење за трговање, најчешће прати и одељење за истраживање, односно анализу. Оно посматра и анализира тржишне трендове, истражује будуће инвестиционе могућности и, као резултат свега тога, даје извештаје које користе како запослени у брокерској кући, тако и клијенти и медији. Од квалитета информација које долазе из овог одељења у највећој мери зависи пословање брокерске куће, јер уколико клијент види да су анализе и процене квалитетне и да се на основу њих може зарадити, врло је вероватно да ће своје пословање усмерити на ту кућу. Извештаји овог одељења укључују анализу локалних компанија, привредних сектора, као и економије у целини.

Већина брокерско дилерских друштава поседују корпоративно одељење, мање или више развијено, у зависноти од броја и обима услуга које пружају својим клијентима. У овом сектору доминирају послови корпоративне агентуре, односно вођење административних послова за емитента, који произилазе из законских обавеза, а тичу се објављивања проспекта, евиденције хартија у Централном регистру, обавештавања јавности о одржавању скупштина акционара, итд. Поред тога, у корпоративном одељењу јављају се и услуге инвестиционог, правног и финансијског консалтинга, којима стручњаци овог одељења настоје да клијентима понуде што повољније алтернативе за успешно пословање. Такође, уколико се брокерско дилерско друштво региструје за обављање послова агента и/или покровитеља емисије хартија од вредности, тим активностима бавиће се запослени унутар корпоративног одељења.

Поред ових, такорећи, основних сектора, у брокерско дилерским друштвима јављају се пратећа одељења, која не доприносе директно стварању добитка, већ имају за циљ сигуран и квалитетан процес пословања, као и остваривање контаката са оркужењем. Наиме, већина брокерских кућа поседује засебно одељење које се бави интерном контролом, односно провером исправности пословања са аспекта законских прописа. Посебан акценат се ставља на контролу инсајдерске трговине, која је у условима када брокерска кућа тргује и за свој и за клијентов рачун, веома могућа, и зато веома строго санкционисана. Ово одељње служи управо да се спречи појава свих неправилности које би могле бити санкционисане од стране Комисије за хартије од вредности. Такође, истиче се и одељење маркетинга, заједно са одљењем за односе са јавношћу, које, у складу са све већим значајем ових функција у савренемин пословним односима, и код брокерских кућа има битну улогу. Ова одељења треба јавности да прикажу брокерску кућу на такав начин да се што лакше привуче циљна група клијената.

Свака од ових целина обавља одређен скуп активности, који заједно доприносе квалитетном и ефикасном раду целог брокерско дилерског друштва. У зависности какве циљеве испред себе друштво постави, тако ће организовати своје пословање и секторе.

УСЛУГЕ БРОКЕРСКО ДИЛЕРСКОГ ДРУШТВА

Брокерске куће могу обављати већи број услуга. Према врсти послова који се обављају, у оквиру брокерске куће се формирају одељења. Организација брокерских кућа и структура одељења разликује се у зависности од врсте услуга коју брокерска кућа пружа. Већ је истакнуто да се унутар брокерских кућа формирају следећа одељења – брокерско одељење, одељење истраживања, корпоративно одељење и одељење општих послова, па ће фокус бити на саме активност и послове унутар ових одељења.

Осим рутинских брокерских послова, који садрже отварање и вођење власничких рачуна хартија од вредности код Централног регистра, отварање и вођење трговачког, заложног, репо рачуна хартија од вредности, пријем и изношење на Берзу налога за продају/куповину акција и обвезница или отварање рачуна за депоновање хартија од вредности, на располагању је и потпуна помоћ брокерског тима у избору стратегије инвестирања. Помоћ се огледа у избору тренутка куповине и продаје акција уз комплетну анализу финансијских показатеља компаније чије акције купујете кроз портфолио инвестирање.

Унутар одељења анализе одвијају се процеси праћења и анализирања тржишних кретања, на бази којих ће се доносити одлуке о инвестирању или, пак, суздржавању од њега. Такозвани, сервис-брокери који клијентима пружају комплетан сервис, имају бројне истраживачке тимове, чији рад омогућује да се клијентима, који то желе добро да плате, обезбеде најквалитетније информације. Од квалитета информација које долазе из овог одељења у највећој мери зависи пословање брокерске куће. При доношењу одлука о рејтингу појединих хартија и препоруке о даљем задржавању тих хартија, њиховој куповини или продаји, одељење анализе користе све доступне и мање доступне изворе информација.

Почев од Јануара 2004. Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности води јединствену евиденцију о законитим имаоцима хартија од вредности и свако акцинарско друштво има обавезу њиховог укњижавања у Централни регистар ХоВ. Контакт између акционарског друштва и Централног регистра остварује се преко члана Централног регистра са којим емитент потписује Уговор о корпоративној агентури. Уговором о пружању услуга у процесу вршења корпоративних радњи брокерске куће, као корпоративни агенти, обављају за клијента читав низ административних и саветодавних послова. Тако брокерске куће, као корпоративни агенти, врше усаглашавање књиге акционара са базом података Централног рагистра, све послове везане за листинг и трговање на Београдској берзи, као и јавно оглашавање проспекта и свих битнијих показатеља пословања и других дешавања која могу битније утицати на цену акција на Берзи. На зантев клијента агент обавља куповину и продају сопствених акција, врши консалтинг услуге у поступку нових емисија ХоВ клијента, а такође и обавештава Централни регистар о одржању скупштине акционара. Корпоративни агент, такође, врши исплате дивиденде преко Централног регистра у хартијама од вредности или новцу, као и консалтинг услуге у вези са докапитализацијом предузећа или промена правне форме.

У одељењу општих послова врше се послови које обавља и низ других предузећа, различитих секотра и активности. У ово одељење спадају правни послови, рачуноводство, администрација, ИТ, ПР и маркетинг активности, при чему је битно је истаћи да свако од пратећих одељења која може имати брокерска кућа има своју значајну улогу у укупном пословању.

РАД СА КЛИЈЕНТИМА

Клијент трговање на Београдској берзи може да обави преко брокерске куће која је њен члан и члан Централног регистра хартија од вредности. Клијент, при првом доласку у брокерску кућу, потписује са брокером Уговор о отварању и вођењу рачуна хартија од вредности на основу кога брокер отвара власнички рачун код Централног регистра, депоа и клиринга хартија од вредности. Затим је потребно да клијент отвори наменски динарски и/или девизни рачун за продају и куповину акција у банци која је члан Централног регистра и потписује Уговор о посредовању у купопродаји хартија од вредности.

Сва докуметација се прибавља у брокерској кући, осим наменског новчаног рачуна за трговање хартијама од вредности, који клијент мора лично да отвори на шалтеру банке. Наменски новчани рачун се отвара само у банци која је члан Централног регистра и процедура отварања рачуна је различита за физичка и правана лица са једне и резиденте и не резиденте наше земље са друге стране.

Брокерска кућа је дужна да сваког клијента упозна са правилником и тарифником пословања, као и да му предочи начин свог пословања. По потписивању наведених уговора, брокер клијента упућује у стање на тржишту, кретање цена, однос понуде и тражње и друге релевантне, свима доступне, информације везане за одређену хартију. Међутим, брокеру је забрањено да саветује клијента кад и у које хартије да улаже, јер посао брокера је искључиво посреднички, док се пословима саветовања баве инвестициони саветници. Када се добију неопходне информације везане за кретање цена, начин трговања и трошкове приступа се потписивању налога за продају или куповину хартија, у коме се прецизно дефинише цена и количина хартија које се продају, односно купују, што представља писмено испостављање налога. У пракси се одвија још један начин издавања налога, где клијент телефоном даје инструкције брокеру, које се при том снимају и тако представљају доказ о издатом налогу.

Пре самог процеса трговања и издавања налога, продавци морају имати покривеност налога до тренутка испостављања налога у систем трговања Београдске берзе, што значи да морају имати расположиве хартије од вредности на свом власничком рачуну. Са друге стране, купци морају обезбедити покривеност налога куповине у целости до тренутка испоставе налога куповине у систем, односно да на свом наменском рачуну поседују новчана средства довољна за покриће целокупне тржишне вредности увећане за предвиђене трошкове, тачније провизије брокера, Берзе, Централног регистра и банке.

Уколико дође до реализације налога, брокери исти или следећи дан шаљу обавештење о реализацији налога на кућну адресу клијента. Након три радна дана од тренутка реализације налога врши се салдирање трансакција, што у пракси значи да продавац добија новац на свој наменски новчани рачун, а купац добија хартије од вредности на свој власнички рачун за хартије од вредности.

Све податке о трговању Београдска берза публикује кроз берзанске извештаје, који се затим објављују на wеб-презентацији, али и у дневним новинама, радио и ТВ станицама, специјализованим економским часописима или путем агенција за дистрибуцију података. На инвеститору је да ове податке прати, предвиђа будућа кретања и да доноси исправне одлуке о куповини и продаји.

ЕТИКА И ОДГОВОРНОСТ

Да би једна брокерска кућа добила дозволу за рад на београдској берзи и самим тим постала њен члан, неопходно је да има потписан Етички кодекс са струковним удружењем, при чему такво струковно удружење у Србији представља Пословно удружење Берзи и Берзанских посредника.

Етички кодекс донет је услед потреба унапређења професионализма и пословног понашања, јачања принципа сигурности и одговорности, као и поспешивање здраве конкуренције засноване на економским и тржишним принципима. Такође, имајући у виду да су берзански посредници дужни да свој посао обављају професионално, поштено, са дужном пажњом и уливајући поверење. Придржавајући се начела Етичког кодекса, Брокерске куће јачају углед струке као и поверење инвеститора и друштва у целини у рад овлашћених учесника на тржишту хартија од вредности. Берзански посредници сами међу собом се морају старати за испуњење тих начела и за поштовање дисциплине у својим редовима.

Етички кодекс представља скуп основних моралних начела и правила по којима се управљају посредници на финансијском тржишту, њихови органи и запослени приликом обављања послова са хартијама од вредности, односно у пословању са клијентима, другим овлашћеним учесницима на тржишту хартија од вредности, те другим институцијама на финансијском тржишту и у пословном окружењу.

У основна начела професионалне етике могло би се сврстати следеће - заштита угледа струке, старање о унапређењу струке. Такође, ту су још и начела поступања са пажњом доброг стручњака, једнаког третмана свих клијената, осигурања права и интереса клијената, обавештавања клијената, као и начело поверења.

Овим кодексом се регулише и понашање чланова на тржишту ХоВ. Нека од недозвољених радњи су да чланови не смеју на тржишту да наступају у супротности са добрим пословним обичајима и не смеју да врше радње које проузрокују или би могле да проузрокују штету другим учесницима на тржишту. Не смеју ни на који начин да шире или објављују нетачне информације које би могле да проузрокују промене цена хартија од вредности на тржишту. Не смеју да обављају фиктивне послове са намером да код инвеститора створе погрешан утисак у погледу кретања цена хартија од вредности. Не смеју непосредно или посредно да обављају манипулација ценама. Не смеју да формирају, односно да подстичу формирање група у циљу вршења утицаја на формирање цена хартија од вредности, нити смеју да учествују у таквим групама, обезбеђују им средства или од њих примају налоге или средства. Својим интерним актима уређује на који начин и под којим условима може да закључује посао са хартијама од вредности за свој рачун и не сме да угрози интересе клијента, или другог овлашћеног учесника.

Ко има приступ привилегованим, односно инсајд, информацијама, не сме да закључује послове са хартијама од вредности на основу тих информација.

Надзор над спровођењем овог Кодекса је право и обавеза сваког члана Удружења и свих других овлашћених учесника на тржишту хартија од вредности. О кршењу овог Кодекса обавештавају се надлежни органи Удружења утврђени Кодексом и Статутом Удружења, а за утврђивање одговорности због кршења Кодекса и за изрицање мера надлежан је Суд части при Удружењу.