Удружење власника акција "Телеком Србија"

Далеко иза водећих берзи западне Европе, налазе се финансијска тржишта земаља централне Европе и земаља бившег социјалистичког блока. Водећа берза ових региона сигурно је Бечка берза (Wиенер Бöрсе). Она спада у најстарије светске берзе, пошто је основана 1771. године, за време владавине царице Марије Терезије, у циљу формирања тржишта за трговање државним обвезницама. Бечка берза обухвата око 60% трговања акцијама у Аустрији, јер се значајним делом тргује ванберзански. Два најважнија индекса су WБИ, којег сачињавају само домицилне акције, док АТX индекс обухвата 20 компанија, и представља водећи индекс Бечке берзе. У корпу АТX индекса спадају најјаче аустријске компаније, као што су Ерсте банка, ОМВ, Рајфајзен банка, Телеком Аустрија и други. Бечка берза има партнерски однос са Будимпештанском берзом, пошто су међусобно повезане, размењујући информације и обједињавајући поједине тржишне сегменте. Сличну сарадњу Бечка берза има са берзама у Букурешту и Загребу.

Од септембра 2005. за друго по величини финансијско тржиште централне и источне Европе сматра се Прашка берза. Иако је прва Прашка берза основана 1861. године, садашња је основана тек после пада комунизма у овој земљи, новембра 1992. године, док је трговање кренуло неколико месеци касније. Између два светска рата Прашка берза доживела је прави бум, па је, по значају, превазишла и Бечу берзу, тада неприкосновену у региону. У региону источне Европе, издвојила се Варшавска берза. Као и у већини бивших комунистичких земаља, берза је основана у XИX веку, тачније 1817. године. Између два светска рата снажно се развија и обухвата преко 90% пољског тржишта. Разумљиво, после ИИ светског рата, Варшавска берза бива затворена. Нова, посткомунистичка, Варшавска берза полиње са радом априла 1991. године, када је првог трговачког дана било листирано тек пет акција. Крајем 2007. године, на Варшавској берзи лиситрана је 351 компанија, док је тржипна капитализација октобра те године била око 336,4 милијадри долара, при чему се око 200 милијарди односи на пољске компаније. Промет акцијама током 2006. године износио је око 115 милијарди долара. Два главна индекса су WИГ, који обухвата готово све листиране компаније и WИГ20, у чијој се корпи налази 20 најквалитетнијих пољских акција.

Још једна посткомунистичка држава успела је да развије релативно солидно финансијско тржиште. Водећу румунску берзу представља Букурештанска берза, са тржишном капитализацијом од око 44 милијарди долара. Од децембра 2005. године, Букурештанској берзи припојено је ванберзанско румунско тржиште Расдаq, које има капитализацију од око 12 милијарди долара. Прва берза основана је 1882. године, и готово без прекида радила је до 1945. године, када ју је нова комунистичка власт укинула. Поновно отварање Букурештанске берзе одиграло се 1995. године, када је трговано са тек девет акција. Током деведесетих година, тржиште је било осетљиво на веће осцилације, а од 2001. године берзу захвата снажан раст и развој. Током 2002. године, главни индекс БЕТ порастао је за преко 100%, па је Финанциал Тимес ову берзу сврстао као најбрже растуће тржиште у свету те године. Споменути индекс БЕТ, представља водећи индекс Букурештанске берзе и обухвата 10 најквалитетнијих хартија. Фебруара ове године листирана је прва страна компанија – аустријска Ерсте банка.