Удружење власника акција "Телеком Србија"

Узроци финансијских криза су двојаки . Прву групу чине узроци заједнички са привредним кризама уопште, јер је финансијска криза обично само израз привредне кризе на финансијском тржишту. О тим узроцима постоје бројне теорије у економији. Монетарне теорије виде узрок у неконтролисаном повећању и смањењу количине новца у оптицају, путем кредитирања привреде, услед чега долази до инфлације и кочења привредних активности. Техничке теорије тврде да до криза долази услед увођења нових проналазака и унапређења у привреду. Тиме се повећава незапосленост, услед чега опада куповна моћ потрошача, упркос повећању производње. То наводи произвођаче на снижавање цена, које кад пређу извесну доњу границу чини даљу производњу неисплативом. Политичке теорије откривају узрок криза у неодговорном понашању политичара, који манипулишу пореском и монетарном политиком. Друга група су посебни узроци, својствени само финансијским кризама. Финансијска криза може да буде и узрок целокупне привредне кризе, као што се то десило са највећом светском кризом у историји од 1929. до 1933. године. Тада су САД и Француска увећале своје златне резерве, знатно изнад својих потреба у међународним плаћањима. Тиме су изазвале оскудицу злата на међународном тржишту, јер су у трезорима својих централних банака сакупиле око три четвртине тадашње укупне количине злата у свету. То је онемогућило трговце из осталих земаља, да дугове исплаћују куповином злата од домаћих банака и његовом предајом повериоцима кад год нису могли да дугове исплате уговореном валутом поверилачке државе. То је принудило остале државе да укину законе, којим су гарантовале имаоцима кованица и новчаница њихову замену за прописану количину злата, чиме је срушен до тада важећи међународни систем плаћања.

У случају финансијских криза држава предузима излечење низом мера економске политике. То може постићи снижавањем јавних расхода, ради снижавања пореза и растерећења привредних субјеката, смањивањем или повећањем количине новца у оптицају, кроз повећање или смањење каматних стопа на кредите централне банке осталим банкама у земљи, њиховим обавезивањем на повећање или смањење готовинске резерве у својим фондовима, или продајом односно откупом државних вредносних папира. Још једна од метода је селективно финансирање односно кредитирање профитабилних привредних активности и слично. Укупност свих тих мера представљ стабилизацију. Могуће је да се предузму и друге мере, као што је ограничење у спољној и унутрашњој трговини, забрана даљег повећања цена, забрана повећања зарада, забрана рада појединим берзанским трговцима, па и привремено обустављање трговине у берзама.